Nova Evropa

суштина Толстоја изражена у њој: детињство као Царство Божје, „Ако се не обратите и не постанете као деца, не можете да уђете у царство небеско". Златни век, детињство света — у прошлости2 Не, у будућности. Када се обратимо, када постанемо као деца и поверујемо у чудо, ми ћемо | открити Зелени Шапић, и настаће на земљи Царство Божје, — Ово није више метафизичка реакција, него верска револу-. ција, од свију револуција највећа. Зато су се и срушиле све револуције у Ужас без дна, у Терор, што није било иза њих ове вере, У политици — ЈЉењинова челична полуга бескрајног рушења; у вери — Толстојев Зелени Штапић, гранчица са дрвета живота, мађијско жезло бескрајног стваралаштва. Ето зашто то није метафизичка лаж, него је верско светогрђе, везивати Толстоја за Љењина, И опет вам кажем, ако ми то схватимо, Толстој ће бити са нама.

У метафизици Толстоја, очигледна је воља ка безличности, у вери — тајна воља ка Јединоме Лику, Да је он заиста веровао у Једини Лик, о томе сведочи Александра Андрејевна Толстој, која је знала његову веру боље него ико, Веровао, али није умео да каже; јер „изрећи своју веру није могуће, „. како само да се каже да не би испало светогрђе 2" И није доста само казати; треба казати и радити. А ко ће сада исказати и урадити7 Ипак, мада није казао, ми знамо да је он с Оним чије се име не даје изрећи. Он је с Њим, — а мис ким смо7 — Само одговор на ово питање одлучиће, да ли је Толстој са нама, или није са нама,

„Свети Лаве, моли за нас!" — тако је Александра Андрејевна Толстој унапред говорила да ће се некад обраћати своме нећаку Лаву Николајевићу, Је ли он доиста светац2 — Није, крај све своје величине, он је исто тако грешан као и ми. Да ли нам баш зато није дражи од светаца2,.. Када свеци умиру, они иду директно у рај; а грешници пролазе кроз чистилиште, Руски бољшевизам, то је Толстојево чистилиште., У ватри његових грехова гори сада сва Русија; али неће изгорети, — спашће је Зелени Шапић, Само ће греси изгорети у ватри чистилишта, али ће из њега изаћи Света Русија, свети Лав!

— Свети Лаве, моли за нас! — догод ми тако не будемо рекли, нећемо спасти Русију.

Димитрије С. Мерешковски.

(Ауторизован превод са руског, Ал. Јелачића.)

289