Nova Evropa

па takovu mestu, da moram voditi brigu o tim ustanovama, o njihovu radu i njihovu nivou moralnom i kulturnom, Napokon,

zato što još uvek imam nade, da se može nešto popravili, · odnosno da se ovom sadašnjem stanju pozorišne kritike mora -

učiniti kraj, Ovo se može postići, po mom mišljenju, u prvom redu tako, da naša štampa prestane otvarali svoje stupce niskim i ličnim napadajima, koji nisu ničim dokumentovani, te da posveti mnogo ozbiljniju pažnju književnosti ı kazalištu, pažnju koju oni uživaju svuda u kulturnom svetu,

Ne mislim ovde, niti bih hteo, upustiti se u ilustrovanje ovođa što kažem primerima, Jako bih ih lako našao; upravo, svako te primere može naći sam, jer se oni nameću, ako se

prati ono Što pišu naši listovi, recimo za poslednju dSdodinu dana. Ako ko porekne tačnost ovome što kažem, stojim mu na biljezi i sa konkretnim dokazima, Ali ću onda uputiti apel nesamo na našu štampu, na uredništva i direktore naših listova, nego na sve nadležne činioce, jer se radi o vrlo velikim i maferijalnim i moralnim vrednostima i tekovinama. Ako ni to ne uspe, — onda sam bar spasao dušu svoju.

VI. Tresčec.

Белешка.

Смрт једног нашег француског пријатеља.

Пре три месеца (7, марта) умро је на Француској Ривиjepr E dgard Пах1а, један од талентованих савремених француских сликара (нарочито су познати и цењени његови пејзажи језера 4 Аппесу), који је уједно био и искрен пријатељ нашег народа. Он је за време Светскога Рата, у Анесију (АппесуНе Чахоје), уз сарадњу префекта и председника општине М. M. Surugue Мимег-а, организовао једну интернацијоналну агенцију за ратне заробљенике, која је савезничким заробљеницима у Немачкој и Аустрији послала преко 500.000 поштанских пакета, тако да су и многи наши заробљеници осетили благодет ове хумане установе. Тада је одликован од Владе на Крфу Крстом Милосрђа, а после Рата Орденом Светог Саве, и — од Француске Владе — Легијом Части. Мако су све париске новине забележиле смрт овог родољубивог уметника, пропративши је симпатичним чланцима, у нашој штампи нисмо нашли нигде ни речи помена овом добром човеку и пријатељу, па чинимо овде своју дужност с ово неколико речи над његовим још свежим гробом.

м—о.

392

| | | |

у а

аи