Nova Evropa

од каког бољег мајстора изграђене, капелице Св. Крижа! Око ње има читав низ проблема, и проучавање њене архитектуре дало је већ многобројну литературу и на страни и код нас. Има ова мала капелица, у својој архитектури, неколико облика —- као што је купола над четворином с пријелазним т. зв, „тромпама“, и посвођење правокутне основе с помоћу тих тромпа, — каквих не налазимо у старохрватско доба у сусједним земљама, у Италији или на Балкану; ту чудну појаву покушали су разни истраживачи сваки на свој начин теоријама и хипотезама протумачити (о далматинско- или хрватскоперзијском градитељском стилу, који су с истока у Далмацију донијели наводно Алани; о делима локалних мајстора, који су за ситне архитектуре могли употребљавати посвођење, тромпе, и кубе, из властитог искуства, без узорака у грађевинама монументалног карактера, ит. д.). Можда ће се овај проблем тек тада моћи повољно ријешити кад једном буду ископане све црквене грађевине касног античког доба и ранога Средњега Вијека. Али се већ сада даје наслућивати, да и код једних и других има доиста архитектонских појава чисто локалног карактера. У својој монографији о Капелици Св. Крижа, Л. Јелић заступа мишљење, да је жупан Годешав, први по натпису познати нам хрватски главар, дао саградити капелицу Св. Крижа као свој маузолеј, и да је она касније прикључена Дворцу. Свакако је у млетачко доба црквица Св, Крижа била кнежевом капелом, а њезина надарбина била је најбогатија све до Наполеона, који ју је инкамерирао; а патронатско право над њом припадало је држави.

Од Столне Цркве, бискупске катедрале, у којој је на почетку Х вијека столовао Гргур Нински, и коју је он хтио да учини метрополом читаве хрватске земље, није нам, нажалост, остало ништа осим горе споменуте каменице, која је била у баптистерију тик до Цркве, Раносредовјечна катедрала, вишекрат поправљена, страдала је године 1646, за својевољнога пожара града Нина, а обновљена је у простом облику године 1673, Можда се испод плочника данашње наджупске цркве још крију остаци прве катедрале, Ипак, данашња црква чува у својој ризници неке драгоцјености из ранога Средњег Вијека, штавише из доба народних владара: када је године 1500, за опсаде Нина од Скендербега, женски самостан Св. Марије, или Марчеле, пострадао, калуђерице су се преселиле у Задар, а тијело Св, Марчеле, у дрвеној раци из ХШ вијека, би коначно положено над главним олтаром нинске Столне Цркве, Уз ову драгоцјену шкрињу чувају се на истом мјесту и неке моћи Св. Анселма (тачније, (Св, Азела), покровитеља Нина. Најстарији дијелови овога моћника, урешени простом геометријском или стилизованом вегетабилном декорацијом на танком лиму из позлаћеног сребра, потјечу још из времена