Nova Evropa
Гргура Нинског, те није дакако искључено да их је он којом пригодом држао у својим рукама. Култ Св. Азела и Св. Марчеле врло је стар, франачког поријекла, примљен као онај других западних светаца (напримјер, Св, Мартина и Св, Амброза, и Св. Хризогона) од покрштених Хрвата још за вријеме политичке зависности од Франака. Баш у Нину наилазимо и на имена франачких свећеника сачувана нам на камену (као опата Св, Амброза Теудеберта), или их знамо из писмених извора (као бискупа Аделфреда), који су људи германског племена а дошли су у Хрватску свакако још у доба врховне франачке превласти.
За Гргура Нинског дјеловао је већ преко 50 година мисијонарски самостан Св, Амброжа, од кога је остао у порушеној пркви Св, Миховила, над римским храмом, важан натпис с именом кнеза Бранимира и опата Теудеберта. Црква Св. Амброжа, која је тек у новије доба страдала, а чије сликовите рушевине опажамо код Горњих Врата, није она из IX вијека, већ из прелаза од ХШ у ХЛ вијек. Од старије цркве преостала је можда само посвођена апсида. Прочеље данашње цркве врло је фино и помњиво израђено исклесаним камењем, те би било потребно да се што прије читава црква. рестаурира и њена унутрашњост преудеси за лапидариј хрватских споменика.
У непосредној близини Нина стоји, западно од задарске цесте, још једна црквица из доба народних вдадара, то је Св. Никола у Прахуљама, Саграђена је на високом хумку, ваљда из преисторијских времена, Тлорис ове црквице у облику тролиста (три кружне апсиде, и једна четверокутна. на улазу), а још више конструкција њена кубета, били су предметом разних расправа и тумачења. Изгледа да је начин посвођења и градња кубета сличан оному Св, Крижа; унутарња четири пиластра, с унакрштеним својим ребрима, само фиктивно носе кубета, те имају декоративну, нипошто архитектонску, функцију. [о и мале конзоле испод крова спољних апсида упућује нас на касније доба, можда на крај Х вијека или на Х| вијек, У каснијим временима обложено је кубе извана тамбуром с обрамбеним круништем, када је ова црква —- због свог згодног положаја — морала вршити и функцију стражарнице према мору на страни Затона. Данас је брежуљак посађен боровима из којих извирује тај важни граБевни споменик старохрватских времена, те већ издалека поздравља путника који се с мора или задарском цестом приближује Нину.
Нинско тле богато је археолошким благом из више времена, и много је пута изненадило љубитеље старина и истраживаче, Овај историјски крај моћи ће још којешта да прича оном који умије да му на згодан начин постави питања, и
20