Nova Evropa

у финалу МГ Симфоније, и т. д.). Иначе су совјетски композитори врло млади, па је карактеристично за њих да не прилазе одмах већим музикалним формама, већ с почетка превлађује код њих песма, романца, соната, касније тек симфонијска поема и кантата, а још доцније симфонија и опера, Кудикамо највећи таленат међу њима јесте 22-годишњи љењинградски музичар Димитрије Шостаковић, чија је Симфонија Е-тоП обишла већ многе европске и америчке концертне дворане (Берлин, Беч, Бостон, Филаделфија, и т, д.). У крајевима СССР омиљенија је његова симфонија „Октабрђ" (или ·„Симфонијска посвета", како ју је назвао сам композитор), са завршетком кора на речи пролетерског песника Безименскога, посвећене Револуцији, Од каснијих његових радова познати су: пратња уз кино-слику „Новњи Вавилон" (о Париској Комуни), и повећа опера у три чина „Нос". Утицали су на њега западни композитори (Кшенек, Хиндемит, Берг), а јаке су и руске традиције (Мусоргски); отуда оригинална и органска инструментација карактеристична за овог композитора, а психолошки је интересантно удружење патоса, ироније, и хумора, Сем Шостаковића забележићемо овде још и занимљивог и талентованог композитора Дешевова, познатог већим делом по његовим театарским радовима (кореографија „Болђшевики"), у којима превлађују великоградски ритми; те Шебалина и Мосолова, талентоване московске композиторе, и Книпера, оригиналног театарског композитора, виртуоза оркестрације, а нарочито Гаврила Попова, једног од најдаровитијих представника најмлађег нараштаја, Већина љењинградских композитора. ученици су проф. М, О, Штеинберга (присташа римскокорсаковљевих традиција) или М, В, Шчербачева (символист); московски композитори изашли су већим делом из школе Н, И. Мјасковскога.

За већину младих руских композитора карактеристично је настојање: усвојити и стваралачки разрадити резултате целокупне савремене музичке културе и технике Запада, а у исти мах изаћи из оквира обичних инструмената симфонијског или камерног типа, па искористити нове конструкције на основи последњих успеха у техници („радио-музика“ — изум Л. С. Термена; низ механизованих инструмената), или увести употребу народних инструмената (домча, хармоника, балалајка), У основи својој, последњи моменат већине совјетских композитора и музичара везан је — уз општа настојања — за искоришћење народне песме, етнографије и фолклора, особито нацијоналних мањина (Кавказ, Туркестан, Сибирија, Север). Уопште, музичка култура нацијоналних мањина почиње знатно утицати на све руске композиторе, Иначе, иу музици се осећа специфична тежња целокупне совјетске уметности: увести музику у живот, у дубине народних маса. Неуморно се про-

175