Nova Evropa

пагује музика по клубовима, радничким организацијама, домовима културе и домовима одмора, — свуда се организују „самодентелђнвте“ оркестри, те радници по фабрикама и радионицама учествују у томе, и уче често тешке музичке опере („Руслан и Лудмила“ Глинке, „Фиделио" Бетовена, и т. д.). Музика се не клони свакидашњице и практичких путева (театар, кино, народне трпезарије). Огромне услуге чини нарочито радио у пропаганди музичке културе у народним масама. У тој вези треба споменути и образовање „Асоцијације пролетерских музичара", која се организовала у Москви, ради упрошћавања музичког језика и стварања музике разумљиве широким слојевима.

Остаје нам још да овај кратки преглед завршимо са неколико речи о совјетском сликарству. [у се има пре свега забележити, да се са великог монументалног сликарства, које живи само у себи, акценат преноси на сликарску производњу, на практично поље. Совјетско сликарство изашло је на улицу 1918——1919, као оригинална уметност револуцијонарног плаката. У томе су правцу мобилисали своје снаге Аљтман, Штеренберг, Лебеђев, Козлински, Екстер, па и уметник европскога гласа М, Шагал. У дане револуцијонарних светковина, они су као представници левог правца у сликарству, декорисали огромним платнима тргове, улице, палате, Одмах затим, поклич;: „Уметници у фабрике, заводе, привредне школе и радионице!" — обележио је нови пут уметничке акције, постављен је проблем везе уметности са производњом. Уметнички обрт, продирање уметности у живот, у ово доба, везано је уз име уметника Чехоњина, Вауљина, Аркина, и других, „Створена ствар", не начињена, лозинка је совјетског сликарства првих дана после Револуције, Зато и није случај да је све што је знатније на подручју сликарске уметности урађено од уметника-декоратора, у театру, у графици, и у илустрацији књиге, Нарочито је театар створио читаву плејаду талентованих младих уметника (Љевина, Дмитријева, Акимова, Ербштејна, Ходасевића, Соколова, браћу Стенберге, Шлепјанова, и друге),

Не мање знатну улогу одиграла је графика, а пре свега илустрација књиге. Имена Аненкова, Бенца, Митрохина, Фаворенка, Добужинскога, Павлова, Кравченка (која насумце бележимо, а њих је још много), доказ су за успехе на овоме пољу; а цртежи Лебеђева у дечјим књигама добро су познати и далеко преко граница Савеза.

„Чиста“ сликарска уметност нашла је присталица у сваковрсним удружењима, Реализам, натурализам, протоколизам, и т. д., заступају АХРР („Асоцијација Уметника Револуције“), ОСГ („Обцество Станковистов“ј, и још неке групе, Али,

176