Nova Evropa

garstvo dobilo kod nas najveći značaj«. On govori, da »zadrugarstvo olakšava ujedinjavanje, organizaciju milijona stanovništva seljačkog, a onda i celokupnog stanovništva, pa je ova činjenica od nedoglednog značaja sa gledišta daljeg prelaza od državnog kapitalizma ka socijalizmu«, Na kraju krajeva, Ljenjin je jasno i odredjeno naglašavao, da je »stroj civilizovanih kooperatora pri društvenom vlasništvu orudjem proizvodnje, stroj socijalizma«, te da pri prevodjenju sovjetsko8 sela na socijalizam zahteva naročitu pažnju problem kooperacije.

Najznačajnija je za sovjetsko selo, naravno, poljoprivredna kooperacija, čije se sistematsko izgradjivanje ogleda u sledećim ciframa [za poslednje tri godine):

1926/27: | 192728: 1928/20:

Zadrusš4:

kreditnih: 8,846 10,278 12.188 specijalnih: 10.333 16.790 23.271 univerzalnih: 4,012 2,529 1.406 melijoracijskih: 1,894 7.895 9.600 mašinsko-traktorskih: 5,887 18,525 21.971 ostalih: 658 418 398

Ukupno 31,630 56.435 68.840

Vredno je navesti, da je na teritoriji današnje Sovjetske Unije do Revolucije (do 1917) bilo svega kooperativa svih vrsta: 1900 — 887, 1910 — 6,582, 1913 — 16.101, ı 1915 20.223, -

U zadružnom pokretu učestvuje seljačkog stanovništva, po sektoru poljoprivredne kooperacije, u hiljadama duša i u %:

Opšti broj članova: % kooperiranog stanovništva:

1926/27 : 8,221,1 33 1927/28 : 10.797,4 42,6 1928/20 : 13.887,8 53,6

Učešće poljoprivredne kooperacije u kupovini poljoprivrednih produkata premašuje 50% celokupne kupovine,

Stanje potrošačke seoske kooperacije u SSSR karakterišu, ukratko, sledeći podaci: broj članova 7,2 milijona, 1/Х 1926, porastao je na 13,8 milijona do 1/Х 1928; do 1/X 1929 izgleda da će broj članova, prema dosadanjim podacima, porasti na 18 milijona., Na selo (»obščestvo«), u 1928/29, pada 661 član kooperacije, Kapital od članarine, i prosečna članarina, seoske potrošačke zadruge iznosili su dne 1/X 1928: kapital 196 milijona rubalja, a prosečna članarina — 7 rubalja 42 Корејке,

184