Nova Evropa

još godine 1894—5 bilo je u Nemačkoj i Austriji na 45,000 agenata za širenje sumnjive književnosti (»Schundliteratur«}, koja se javljala kao duhovna hrana u najmanju ruku 20,000.000 mladih i odraslih čitalaca, Romani fipa »Berlinski dželat« izlazili su u 130 svezaka po 10 pleniga, i to po 250.000 primeraka, Uz to se često primenjuje originalni način reklame: prvi se deo štampa i deli besplatno, u milijon i više primeraka, a | sledeći delovi prodaju se isključivo za novac, Tajna uspeha ovakih proizvoda, u sredini neiskusnih i mladih čitalaca, sastoji se a bu~;enju grubih i čulnih instinkata, i u podražavanju napregnutog interesa prema avanfuri, koji prinudjuje da se pošto-poto kupuje idući svezak; a ovaj se završava uvek baš na »najinteresantnijem mestu« ,,, Što se pak tiče pornografske literature u pravome smislu, ona nije toliko raširena, jer se priprema za »ljubitelje«, pa Je veoma skupa i teško pristupačna. Medjutim, baš najodlučniji pristalice zabrane rdjave književnosti priznaju i sami, da je vrlo teško odrediti u književnosti jasnu granicu izmedju onoga što je dopušteno i onoga što je nepristojno.

Upozoravanje na štetan uticaj loše i pornografske КпјŽevnosti na omladinu, i traženje energičnijih mera u borbi protivu nje, postalo je naročito aktuelno u Nemačkoj posle Rata, Ono se pojavilo poglavito iz krugova učitelja, duhovništva, ženskih udruženja, organizacija za zaštitu dece, i omladinskog pokreta, Od Rata, bulvarska i pornografska književnost u Nemačkoj porasla je do neverovatnih razmerA4; prema najnovijim podacima, medju nemačkom školskom omladinom nalaze se u opticaju na nekih 2.000,00.000 svezaka takve književnosti! Prema podacima špediterskih radnja, samo Berlin troši na jednu nedelju čitav vagon takve književnosti, Nekad su središta fabrikacije ove sumnjive književnosti bili Budimpešta, Pariz, Barcelona; sada je prvenstvo u ovom pogledu prešlo na Berlin,

Autori novog nemačkog ograničavajućeg zakona od 18. decembra 1926 motivišu njegovu neophodnost sledećim razlozima. Rod »književnosti« koji pada pod udar ovoga Zakona priprema se fabričkim načinom, i blagodareći svojoj specifičnoj sadržini i jeftinoći ima ogromnu prodju. Kao što je već rečeno, ove se publikacıje šire obično preko papirnic4, duvandžinica, berbernica, i tome slično; u nekim velegradovima pojavile su se čak i »berze« za takovu književnost, Tu štampanu robu izradjuju loše plaćeni literarni dnevničari, i ona nema ništa zajedničkog sa umetnošću i književnošću, Usled toga, autori ovoga Zakona drže da nije dovoljno samo pozitivno uticanje vaspitača i sredine, kako io mnogi pedagozi i književnici tvrde, Pa Zakon predvidja obrazovanje naročitih odbora, ili biroa, za pregled sumnjivih proizvoda (Prifstelle), koji su

209