Nova Evropa

линију народног душевног развитка, То је лош знак за интелектуалну и културну Војводину, и лош предзнак за њену будућност. Отуда се даје, понајприродније, протумачити данашње стање у Матици: како је, обично, бивало досад, тако је и данас, И ми се, са страхом у срцу, питамо; да ли ће тако бити и сутра, ида ли тако мора да будег... Свакако је несрећа Војводине, да ни данас нема на видику људи који би давали гаранције да ће се стање изменити на боље, па се чини да је судбина Матице Српске да и даље тавори, да настави живот и рад на исти начин како га је водила кроз првих сто година, и како га води данас, док не дођу боља времена и нови нараштаји, Кад тако стоје ствари, жалосно је али је свеједно, да ли ће на управи седети Г, Врховац, са својим присташама и противницима (у позадини), или be IT, Косић и Никић сести на председничка места а TI. Врховцу дати почасно председништво,

Што се нас тиче, ми се нећемо помешати међу бучне критичаре, који праве програме ad hoc mw хоће надгласавањем у Скупштини да дођу до власти у Матици, иако су имали могућности постићи то истрајним и озбиљним радом; али нећемо ни анатемисати борбу и странке у Матици, и изјављивати да смо са Матицом „квит“, зато што нас је њен данашњи режим лично повредио. Ствар Матице, која је и ствар Војводине, и сувише нам је на срцу а да бисмо дигли од ње руке и прогласили је безнадежном и пропалом. Не остаје нам дакле друго до да, верни начину на који смо некада, под вођством пок, Остојића, припремали покрет за обнову Матице — покрет који је једна светла оаза у оном стогодишњем тамном лутању и тапкању у месту —, наставимо с позитивном критиком, спремни да увек и саветом и делом прискочимо у помоћ озбиљним и паметним прегаоцима, који знају шта хоће, и који имају воље и снаге да од Матице Српске начине оно друштво које ће најбоље послужити Војводини у данашње дане, а — кроз Војводину — и целом народу. Те прегаоце ми засад још, нажалост, нигде не видимо, ни међу „старим“ ни међу „младим“ данашњим „ревнитељима“ око Матице,

Како ми замишљамо задатак савремене Матице, и које су циљеви на којима би требало да се она данас задржи и концентрише, о томе ћемо говорити — у главним потезима идућом приликом, кад будемо изложили наше мисли и погледе о теми; чему би имао да служи, и како да се уређује, „Летопис“ Матице Српске,

Лим.

256