Nova Evropa

fačića, dodat »Tesnim угаШта«, и izdanju »Zabavne Bibliofeke«, Priča »Tmoralisf« izlazila je 1925, meseca juna i jula, — pod naslovom »Nemoralni čovek«, bez autorova predgovora, i bez oznake prevodioca, — u zagrebačkom »Obzoru«, i nije posle preštampana u zasebnu Кпјби, озфајибт па taj način nepoznata širim krugovima jušoslovenskih čitalaca, Pred Uslrs ove godine izišlo je »pričanje•« »Tesna vrata«, kao »devojačka knjiga«, i kao »roman dveju plašljivih duša«, u izdanju »Zabavne Biblioteke« (knjiga 452), a u prevodu Dra, Antuna O Kao poslednje Židovo delo dosad, na našem jeziku,

Sledala je sveta njegova priča »Škola ženad«, u izdanju ере »Narodne Knjižnice« (broj 2), a u Provod Rad. Vasića, Na ova dva poslednja izdanja Židovih »pričanja« hoćemo ovde da obratimo pažnju naših čitalaca.

Roman »Tesna vrata« napisan je prema Hristovim rečima: »Navalite, da udjete na tesna vrata, jer široka vrata i prostrana cesta vode k propasti, ı mnođobrojni su oni koji tuda prolaze; ali tesna su vrata i tesan put, koji vode k Životu, i malo ih je koji ih nadju« (Luka), Pod uticajem ovoga Hristova nauka, krotka i kreposna devojka Alisa, sve jače osećajući u duši žedj za čistim, serafimskim blaženstvom, odriče se zemaljske sreće, svoje ljubavi, da bi usrećila svoju sestru Žilietu koja ljubi istog mlada čoveka koječđa i ona, bratića E no Žerom ne voli Žilijetu, i ona se udaje za dručfog. Slobodna, Alisa, ljubeći Žeroma neizrecivom ljubavlju, odriče ga зе роnovo; iko izvršene Žrtve u svome srcu, ona зе 5уе м1е uzdiže ka Bogu, — htela bi snagom ljubavi povući Žeromovu i svoju dušu, da koračaju »kroz život kao dva hodočasnika koji katkada jedan drugome kaže: „Nasloni se na mene, brate, ako si umoran, a druži odgovara: „Dovoljno mi je, da te osećam uza se,..«; moli se Bogu, da je pouči kako da odgadja sve do njega svoju sreću, da dopusti da Žerom, u njenu dnevniku, »olkrije ponekad nespretni glas jednoga srca, koje je mahnito čeznulo za tim da ба роффбпе до опоб vrhunca kreposti do kojega ona nije mogla dopreti«; govori Žeromu (kad je preklinje da se uzmu); » ,,nema više vremena, Nije bilo vremena već od dana kad smo iz ljubavi jedno za drugo naslutili nešto bolje nego što je ljubav, Па tebi, prijatelju moj, moj se je san lako visoko uspeo da bi od svakog ljudskog udovoljenja рао,. . Sećaš li se onog stiha iz Svetog Pisma, koji nas je uznemirivao, i za koji smo se bojali da ба dobro ne shvaćamo: „Oni nisu dobili što im Je bilo obećano, jer ih je Bo8š sačuvao za nešto bolje'« .,,; na kraju, hoće da пе nekud gde će videti samo Boga, ı umire u jednoj pariskoj bolnici,

Odgovornost prevodioca ovakoš dela kao što su »Теспа vrata«, gde ı najmanja nefačnost može da upropasti divan

349