Nova Evropa

morala proći istim putem: kroz krv, borbu, žrtve, i — najvećim. delom — kroz rat. To je prirodni i istorijski proces, I XIX vek 'doneo je, s pomoću ratova, nacijonalno ujedinjenje Nemačke i Italije, XX vek doveo je — posle sloma Austrije, koja je u sebi imala najviše slovenskih elemenata, — do nacijonalnoB8 ujedinjenja Srba, Hrvata, i Slovenaca, do oslobodjenja i ujedinjenja Čeho-Slovaka, i do ponovnog formiranja samostalne Poljske. U toj predigri bilo je buntovnih podviša podjarmljenih i nasilničke stege vladajućih, i iz tih sukoba razvila se je varnica za opšti požar koji je uhvatio nezapamćene razmere, Austrija je faj prirodni proces htela da uguši nasilnim ratom — dajući mulažni motiv —, da bi izvela svoj glavni račun; da preko pregažene Srbije, kao stožera za pokret Južnih Slovena, uguši pokret, a zakorači na obale i Jadranskog pa i Згедохетпоб Мога.

Da se »umorstvo učinjeno na Vidov-dan 1914 (28, juna) na Мјебохој Carskoj i kr, Visosti bladopokojnom prestolonasljedniku Franji Ferdinandu, nema smatrati samo običnim umorstvom iz potaje, nego taj čin treba smatrati kao kariku u lančanom nizu preduzeća, koja su imala za svrhu da se jućoslovenske pokrajine nasilu otkinu od Austroušarske Monarhije i pripoje Kraljevini Srbiji, pod vladanjem Karagjordjevića«, t. ]. da je Sarajevski Atentat delo vladajućih krugova Srbije, najbolje je obesnažio, svojom dokumentovanom studijom »SarajeVo«, Gospodin Siton-Vatson, Izlišno bi bilo, posle njećove rasprave, ma Šta dalje dokazivati u tome pravcu. A onaj pravi, onaj stvarni uzrok, najbolje se vidi iz samih razloga suda, koji je radio u jeku Rata, te koji je tada bio pod punim uticajem spoljne politike Austrougarske Monarhije.

Sam sud, citirajući u svome uvodu razloge za donesenu presudu u Banjoj Luci, navodi: da je nacijonalna misao počela da nalazi svoda izražaja još od 1875 godine {u Nevesinjskom Ustanku) —: »Već su onda buntovnici tražili pridruženje Srpskoi Kneževini, a Srpska Skupština pokazala se pripravna da prinese svaku žrtvu za svoju braću...,« I kako Srbi, naročito oni, nisu bili zadovoljni rezultatima Berlinskog Kongresa, — aon je dao Austriji okupaciju Bosne i Hercegovine — . . »јазпо је да бе nastojati postići što sada nijesu postigli, čim zato bude prilike«. Austrija je, dakle, znala: da nacijonalne aspiracije Srpskog Naroda imaju za cilj ujedinjenje njegovo. I ona je svim silama radila protiv njega, I zato veli: »Dok su prijašnje vlade {one pre 29. Maja) uvidjele, da Srbija može napredovati samo u prijateljstvu sa susjednom Monarhijom, Vlada Petra Karagjordjevića prihvatila je velikosrpsku misao, i tajno radila na tom da se ostvari, računajući pritom na pomoć Rusije i ostale vlasti Trojnos Sporazuma«, U tome i takvom radu, vlade Srpskoga Kralja koji je bio ponikao u našem narodu, i koji je

372