Nova Evropa

цинског Факултета, Цела прослава у Београду у спомен Др. Инглисове приређена је, и протекла је, тако да нигде није споменуто како су Др. Инглис и њене шкотске и уопште британске жене неговале, у току Рата, несамо српске (србијанске) војнике него и друге Србе и Југословене, Факат је међутим, да је Др. Инглисова, са болницама Шкотских Жена, вративши се почетком 1916 из окупиране Србије, још исте године у јесен пошла у Русију, у Добруџу, знајући камо иде и зашто иде, и да је тамо остала на раду, уз наше војнике, управо до своје смрти, А зна се ко су били ти наши војници тада у Русији, поред официра упућених из Српске Војске са Крфа. Ако су нашу Југословенску Дивизију у Русији Британци и Савезници називали тада, популарно, Српском Дивизијом, није могло бити замерке, јер ми ето још и данас називамо све Британце „Енглезима“. Али су и Др. Инглисова и свака њена сарадница, у то доба, добро знале ко су ти „Аустријски Срби", којима иду, и без којих нису хтеле да се врате кући, па су о томе поучиле и своје надлежне, постигавши тако да се Југословенска Дивизија преведе на Солунски Фронт, Изнурена напорима негујући њих у Русији, и дошавши заједно с њима до обала своје отаџбине, она је легла и умрла. Стога је, држимо, у најмању руку, неправедно и нетачно, прећутати потпуно тај њен најтежи и последњи подвиг, и предмет коме је он био посвећен, па исписати на почасне таблице по болницама и сред факултетске медицинске установе само: „Ја memoriam ЕЈје Inglis, M. D,, amicae Serborum certissimae quae curans milites serbos aegrotos et vulneratos ођ"“, Има нас још у животу који можемо посведочити, да су Др. Инглис, и многе њене другарице које су данас нажалост под земљом, дошле у Србију да лече српске и савезничке војнике, али да су познале прилике и разумеле Југословенско Питање, па радећи на његову решењу и умрле, као убеђене пријатељице несамо Срба и србијанских војника него целокупног југословенског народа. Утолико им је светлији спомен међу нама !

M. B.

Ekonomski pregled.

Naše učešće na 021 u Barceloni,

Internacijonalna izložba u Barceloni, koja je otvorena 19. maja ove godine i koja traje do polovine januara 1930, jedna je od dosad najvećih svjetskih izložaba. Dosta je spomenuti da su troškovi oko podizanja i uredjenja raznih paviljona, sadova, 1 vodoskokA, od kojih većina ima karakter stalnosti, iznosili na 130 milijona peseta (oko milijarde dinara). Na Izložbi sudjeluju

382