Nova Evropa

ХИлегпет, којега је одмах после Атентата Варја; изаслао у Сарајево да истражује, те који је видео све депеше послане из Сарајева до 16, августа. Визнер је такође непобитно доказао, да је анонимни чиновник кога цитира Вегерер заменио Принципа с његовим другом Чабриновићем, и да се у ствари та алузија тицала Престолонаследникове посете у београдској Државној Штампарији (године 1913), којом је приликом био Принцу представљен скоро цео персонал и он је са сваким проговорио неколико конвенцијоналних фраза, међу осталим и са осамзнаестогодишњим Босанцем Чабриновићем, који је тада радио у штампарији као слагач. Тај догађај био је сасвим безначајан и с њим ни „Пје Кнебазећш табе" није могла много да учини,

Септембра 2, 11., и 23. 1926 изашла су у београдским „Новостима" три занимљива чланка од Душана Тврдореке који, како изгледа, бацају ново осветљење на личност Чабриновићеву, Тврди се ту да се овај у Волоском код Опатије, у октобру 1913, двапут састао с бечким полицијским агентом, да че 25. октобра био доведен Клобучарићу, шефу тајне полиције у Загребу, у чијем је стану неколико пута преноћио; и да је амао веза с полицијским агентом Вугорком, који је пре тога тутовао по Србији као аустријски шпијун, Читалац, дакако, "треба да закључи, да је и Чабриновић био аустријски агентпровокатер, и да је на концу конца ипак било нешто истине у тврђењу да су у заверу били уплетени и извесни аустријски кругови, Ипак ће бити мудрије недоносити суда док господин Тврдорека не заврши своја испитивања и не објави солидне доказе ових својих теорија,

Највреднија међу публикацијама о тој ствари за последњих осамнаест месеца јесте брошура с натписом „Сауто Princips Векепп зе" (Беч, 1926), која садржава стенографске белешке Др. Мартина Папенхајма (Раррепћеп), аустријског патолога, којега је војна дужност довела у Терезинску Тамницу, и коме је било службено дозвољено да разговара с Принципом и његовим друговима, и да студира њихов менталитет, Те сирове белешке, штампане тачно онако како су тада записане, дело су искуснога стручњака у криминологији, а попуњене кратком писменом изјавом самога Принципа (репродукованој у факсимилу) о мотивима који су га водили. Оне у свему потврђују мишљење које сам већ навео, да је сама иницијатива изашла из босанске револуцијонарне омладине, којој није био потребан потицај из Београда, иако је на другој страни сасвим разумљиво да је узимала оружје где је могла а комите, који су били такође из Босне, сматрала за природне савезнике, Летимични погледи у душу НПринципову, које нам даје Др, Папенхајм, такође индиректно потврђују да је „Аписов" утицај на целу заверу био много мањи него што би желео да верујемо он и његови другови, частољубивци, из Црне Руке.

358