Nova Evropa

obzira na sebične i klasne interese bilo kog društvenog sloja, »Cilj demokracije je« — veli se u Izveštaju Komisije za Reorganizaciju Srednje Nastave —, »da tako organizuje društvo kako bi svaki njegov član mogao svoju ličnost da razvije prvenstveno putem aktivnosti predodredjenih za dobrobit njegovih sugra· djanš i društva kao celine,,, Konzekventno, prosveta u demokraciji, i u školi i van škole, trebalo bi da razvija u svakom pojedincu znanje, interese, ideale, navike, i moći, kojima bi on našao svoje mesto, i to mesto upotrebio da uobličava stalno oboje, i sebe i društvo, u pravcu sve plemenitijih ciljeva, , ,«

U radu najnovije pedagoške škole, koja se u toku zadnje dve decenije razvila u Americi — medju čije bismo glavne predstavnike mogli da ubrojimo Deveja (John Dewey), Torndajka {Edward Lee Thorndike), i Kilpatrika (\WWilliam Heard Kilpatrick), došlo se je do mnogih vrlo zanimljivih rezultata, kojima је oboreno dosta nekadašnjih neosnovanih predrasud4, Tako je, recimo, danas dokazano da se sa godinama starosti ne slabi sposobnost za učenje, i da čovek zašao u godine može da bude isto tako dobar učenik kao i kakav dečak od 15—16 godina. Zatim se, naprimer, ka formiranju novih nastavnih programa ne pristupa više sa zastarelom teorijom o posebnim umnim sposobnostima: »Svi se psiholozi danas slažu, da nije više opravdano gledati na um kao na jednu agregaciju različitih sposobnosti od kojih bi svaka trebalo da dobije posebnu trenažu, Moderno ispitivanje pokazuje, da je um u svojoj aktivnosti jedinstven a ne podeljen«, — kako se veli u jednom od najboljih novih pedagoških udžbenika u Sjedinjenim Državama,') Vredno bi bilo da pomenemo još i novo stanovište, da bi po plati i po svemu trebalo izjednačiti nastavnike osnovnih škola sa nastavnicima srednjih školš, kao i da i nastavnici osnovnih škola imaju više univerzitetsko obrazovanje, jer se i njihov rad smatra isto tako važnim i odgovornim, Da zabeležimo najzad i borbu, koja se u zadnje vreme nešto stišala, oko primene t, zv, »umnih proba« (»mental test«) u školi, Dok se od strane izvesnih pedagoga hoće da pridaje i previše važnosti toj primeni, drugi su vrlo obazrivi, Jer su se već u dosta prilika ispoljile razne nepotpunosti te primene, kao i da ona može ponekad da розјид Као 260dan ogrtač za razne reakcijonarne socijalne tendencije u školi, Tako i Bode veli: »>Umne probe su van sumnje važne za izvesne vrste klasifikacija i predodredjenja. Njihova upotreba, medjutim, ne bi trebalo da nas učini slepima pred činjenicom, da je život odeća sa тпобо тјапза«.“)

*) Chapman & Counts: »Principles of Education« (str, 388), **) Bode: »Modern Educational Theories« {str, 327),

21