Nova Evropa

General interveniše svuda, njemu ukazuju sve znake poštovanja, kao armijskom generalu, ali se stvar ne miče smesta, Onda stupa prvi put u akciju »valutni fond«: dve boce špiritusa, i lokomoiiva Je tu! Još malo rukom u »fond«, i kasno u noć krećemo se iz stanice »Kijev Prvi«, Vlakovi idu jedan za drugim, mile kao kornjače ili puževi, — nakon nekoliko sati bili smo dvanaest kilometara od Kijeva, I odjedared, dok smo stajali u očekivanju da dodjemo na red da i nas primi sledeća stanica, sa neverovatnom brzinom, kao munja, sav u elektrici i sjaju, huktajući projuri kroz stanicu voz Komandanta Divizije, — bilo je jasno: »Majka ruskih gradova« predaje se Vladi Treće Internacijonale. Skretoh pažnju starom Generalu na jureći vlak, pa rekoh: »Svršeno je«, ali je starac uporno uveravao da će se borba za Kijev nastaviti, I kao u potvrdu starčevih reči, ču se odjedared bubnjarska vatra dobrovoljačkih baterija: preko kijevskih kubeta i krovova, preko glava zastrašenog stanovništva, letele su na hiljade granata prema nastupajućim boljševičkim četama ..

Izjutra nam dodjoše neki ljudi iz Kijeva, donesoše novine: u njima optimistički komunike Komandanta Grada. Mi nastavismo put dugi i strašni, Vode nije bilo, nismo mogli ništa da kuvamo, Hranili smo se biskvitima, U noći, voz je stajao u nekoj šumi, pa smo očekivajući napad postavili stražu, i naizmenično smo dežurali sa puškama u ruci, Najzad stigosmo na železnički čvor Fastov {60 kilometara od Kijeva); tu smo pouzdano saznali, da je Grad već u rukama boljševika, i da je u našem nadleštvu obrazovan revolucijonarni odbor ,..

Fastov je predstavljao jedan neverovatan logor: na stotine vlakova, masa sveta po barakama i pod šatorima, bez obzira na mraz, gomile telesa na peronima i u samoj stanici, Tu je tifus, tu su drufe bolesti; tu se spava, jede, pije, boluje i umire, pa noću, na očigled sviju, bez ikakvih konvencija i obzira, vodi čak i ljubav. Nikakav novac neće da uzmu malobrojne trgovkinje koje prodaju najviše »buljike« {to su ruske »ćaje«), Inače, sama varošica Fastov je spaljena i njeno jevrejsko stanovništvo, ukoliko nije zaklano, pobeglo je. Nastaje gćlad, Šef naše kancelarije, stari veoma ugledni univerzitetski prolesor (sada na katedri u Beogradu), naročito oštro protestuje. Nikad neću zaboraviti zvuk njegova potmulog glasa, i kurjački odblesak njegovih očiju ispod profesorskih naočari: »Ja sam адап«, Одједагед spas; u stanicu udje naš sanitetski voz iz Odese:; čist, blistav, zaliven električnom svetlošću, Mladu doktoricu, šefa tog vlaka, koja je došla na raport, primili smo kao andjela-spasitelja, Starog učenjaka odmah nahranismo dobrom porcijom vrućeg »boršča«,.,, Ali tu začamasmo,. Dani su prolazili, a mi se ne mičemo;, situacija postaje kritična, Na horizontu se pojavljuju boljševičke konjičke patrole, Svaki dan, po nekoliko puta, idemo

39