Nova Evropa

новембра извезено је пшенице 45.000 вагона, у вредности од скоро једне милијарде динара. Жетва кукуруза била је рекордна у пуном смислу речи, а добила је посебно значење због тога што су жетве кукуруза у години 1927 и 1928, ради суше, биле управо катастрофалне: док смо године 1925 извезли кукуруза за преко две милијарде динара, за две године пред 1929 нисмо извезли ни толико колико су поједини наши крајеви повукли кукуруза из иноземства. Пасивност трговинског биланса за перијод 1927, 1928, и први семестар 1929, има се приписати у првом реду чињеници да је у то време кукуруз као извозни артикал потпуно затајио. Конгрес Извозника проценио је извоз кукуруза у извозној перијоди 1929-30 на 100.000 вагона, док упућени држе да ће га бити још и више. Тај извоз је право тек започео, и до конца новембра извезено је тек око 10.000 вагона. Права кампања има тек да наступи у првом семестру ове године, особито с пролећа кад се отвори промет Дунавом. Богата жетва кукуруза стога није још у пуној мери утицала на нашу привреду и у првом реду на наш извоз, она ће да утиче пуно тек идућих месеца. То значи, да су перспективе блиске будућности данас много боље него прошле године. Побољшање ситуације у нашој пољопривреди, и њен утицај на наш извоз а преко извоза и на општи развитак наших привредних прилика, треба — дакле — приписати доброј жетви. Климатске прилике биле су повољне — киша је падала у право време —, па је и резултат жетве био изванредан. Ту нема нико нарочитих заслуга; чак ни сам сељак, јер он своју земљу још увек обрађује како су то његови дедови чинили, тојест доста примитивно. Срећа наша, да жетва код нас мање зависи од интензитета обраде него од атмосферских прилика: сухо или кишовито лето, код нас су одлучни фактори народног благостања. Кад би сточарство било код нас више развијено, у првом реду што се тиче квалитативне продукције, зависност жетве и сељака од атмосферских прилика и неприлика не би била тако одлучна, и наш привредни живот показивао би више стабилитета. То је један важан разлог да настојимо око што интензивнијег развитка сточарске продукције. У том погледу, законодавство у години 1929 било је нарочито активно: донесен је закон о пољопривредној продукцији, а под конад године и о унапређењу сточарства. Предвиђа се оснивање разних пољопривредних заклада, почевши од државне па преко бановинских до општинских. Општинама је стављено у дужност да знатан део својих издатака имају употребити у сврху развитка пољопривреде; а закон о подизању сточарства тако је радикалан да чак предвиђа присилну кастрадију, и то на трошак самоуправа свих мушких приплодних

55