Nova Evropa

скорије време, будући да смо ми — поред Шпањолске једина држава у Европи која ту реформу још није спровела. Али је за нас важније, да смо ми сада у стању да ту реформу проведемо кад се нама прохте, ако хоћемо чак H сутра!И то потпуно из властитих средстава и без и најмањег ослона на ма кога са стране. Јер за провођење оваке реформе није одлучно само да имамо девиза за 1.5 милијарде динара, а металног новца за 1.2 милијарде, те према томе покриће оптицаја од скоро 50%, него је од највеће важности да ће нам и године 1930, бар до почетка нове жетве, трговински биланс, особито с обзиром на јаки извоз кукуруза, бнти активан, тако да нема опасности да би девизне резерве могле знатно попустити. Све кад би жетва 1930 била и катастрофална, девизне резерве су тако јаке да би нам помогле да глатко пливамо до жетве 19831.

Према овоме, аграрна продукција 1929, мада није много помогла сељака, с обзиром на ниске цене, ипак је учинила да су наше валутне прилике постављене на здраве основе, те да је питање дефинитивне реформе сазрело до решења. Осим тога, у години 1929, друге продукцијоне гране показују много боље стање него пољопривреда, будући да је код њих несамо количина продукције повољна и показује знатан напредак према 1928, него и получене цене задовољавају. У толикој мери, да код других привредних грана, осим код трговине, више управо и нема никакове кризе. Рударска продукција, например, имала је ванредно повољну годину. У првом реду треба констатовати, да је иноземство у години 1929 показало нарочит интерес за наше рударство; па је дошло и до оснивања неких нових друштава у којима суделује у првом реду страни капитал. Утицај страног капитала показује се засад највише у Јужној Србији и у Босни. Потраје ли овакав интерес, и испуне ли се наде које се полажу у нека подузећа која су већ почела с експлоатацијом, има наде да ћемо за најкраће време заузети видно место у продукцији извесних руда. — Продукција угљена у години 1929 биће рекордна: ниједне године досада нисмо произвели толико угљена колико 1929. Извоз није био знатан, а како је увоз иноземног угљена 1929 јачи него године 1928, значи да је конзум у земљи био много већи. Будући да за кућне потребе код нас угљен не долази озбиљно у обзир, значи да су главни конзументи угљена били саобраћај и индустрија; а знатно већи конзум угљена код саобраћајних установа и у индустрији, значи опет да су ове привредне гране у години 1929 много више радиле него у години 1998. Ни успеси нису изостали.

58