Nova Evropa

Наша трговачка морнарица у прошлој години бележи такођер повољан развитак. Основано је неколико нових паробродарских друштава, а већ постојећа повећала су свој пловни парк. Тонажа од 300.000 тона већ је прекорачена, и буде ли напредак ишао истим темпом, за тричетири године могли бисмо имати и до пола милијона тона. Регулисано је и питање обалне пловидбе, закључењем десетгодишњег уговора; иако овим то питање није коначно решено. Новцем који ће се ту утрошити дало би се постићи далеко већи ефекат; ипак држимо да је повољна чињеница, да се у року од десет година има саградити преко двадесет нових пароброда за обалну пловидбу. Питање линијске пловидбе није још решено, премда би то било потребно што пре учинити, јер је тиме уветован развитак наше трговине с иноземством. Слободна пловидба налази се у изузетном положају, да од државе ништа не очекује и да није упућена ни на какову субвенцију.

Трговина прошле године, мада је имала и повољнијих момената, још је увек у кризи. То вреди у првом реду за источне крајеве. Број стечајева повећао се знатно, а било је и доста крупних који прелазе локално значење. Криза пољопривреде — која је потрајала све до нове жетве, а ни онда се није битно изменила, — тешко је погодила трговачки свет, који је у непосредном контакту са сељаком. А криза малог трговца погодила је гросисту, поготову оног који није водио довољно рачуна о измењеним приликама, па се снабдео знатним складиштима, или је давао веће кредите. Ова криза траје још и данас, мада су прилике — бар у неким крајевима — сада већ много боље.

Процес концентрације нашег новчарства настављен је и прошле године, ако и не у оној мери у којој ранијих година. Али ту је правац унапред одређен, и ми га можемо само успорити а никако онемогућити. Уместо 700 банака, колико их имамо данас, за неколико година имаћемо их можда једва половину: један део стопиће се међусобом у јаче организме, а други ће део апсорбовати наши водећи заводи. Код тог процеса концентрације играће одлучну улогу страни капитал који је у знатној мери ангажован код неких наших највећих новчаних институција. Иначе, већих потреса у нашем банкарству прошле године није било. Додуше у источним деловима наше државе, у првом реду у Београду, страдало је неколико мањих новчаних завода, али је то сасвим логично, кад се узму у обзир тешке прилике једног дела привреде тих крајева, а у првом реду трговине. Код новчаних завода јавно-правног карактера — као Народне Банке, Државне Хипотекарне Банке, Поштанске Штедионице, — прошле године није било никакове промене. Оне

60