Nova Evropa

Енглези као политички народ.

Већ од времена Монтескије-а Енглеска се сматра узором политичких уредаба. »АпбНа Фосеф«, тако је окрстио проф. Кришковић своју збирку есеја у којима сјајно приказује карактер, таленте, и величину енглескога народа. И доиста, без нарочите своје намјере, Енглези су постали политичким учитељима Континента, а њихови многи успјеси доказују њихову способност у политичкој организацији. Разлози се тому имају тражити у повјесном развоју, који се надовезује на изврсни састав расе усавршујући га.

Велики енглески историчар Бекл (Вискје), у својој Повијести Цивилизације у Енглеској, полази са становишта, да се историјски развој свију друштвених творевина збива по неким законима. За повјесно истраживање у том правцу чини му се Енглеска најприкладнијом, јер су на њен развој најмање дјеловали спољни фактори, па се цијела енглеска цивилизација кроз стољећа развијала готово сама из себе. Иако та тврдња вриједи за нека подручја само дјеломично, она вриједи потпуно и нарочито за политичку и уставну повијест енглескога народа. Особина је енглеског Устава, да се развијао самоникло и несметано од иностраних насилних уплива кроз више од осам стољећа; а ако се апстрахује провала Нормана, онда кроз више од четрнаест стољећа. Енглески уставни живот пружа тако примјер складно из себе развијене цјелине.

Више ванредно повољних фактора подупирало је тај развој. Први је фактор у околности, што су организаторно и животно способне расе населиле британски оток и дале ону расну мјешавину која је својим одликама успјела створити узорну државну творевину код куће и њој припојити највеће колонијално царство свијета. К старосједилачким Келтима придружили су се, течајем првих стољећа хришћанске ере, Англи, Саси, и Јути, затим Данци, а напокон и Нормани. Све су то била германска племена, па отуд налазимо код Енглеза толико снажно развијени индивидуализам, који је у политичким борбама каснијих вијекова одлучно дјеловао на развој уставнога уређења.

Задњи од свих тих слојева, који су населили Британију, били су Нормани. Они су се међутим брзо сљубили са старијим слојевима. Ту долази опет један повољан фактор, а то је организација, коју је провео Виљем Освајач. Он је додуше земљу задобио оружјем, али је свој поход и своје захтјеве на њу изводио из права насљедства, на основу родбинских веза са тек преминулим краљем Едвардом; а тврдио је, да му је Едвард обећао насљедство иза своје смрти. Након битке код Хестингса, Виљем настоји да праву

88