Nova Evropa
Austriju, i ne može se reći da sam imao mnogo obzira prema njoj u ovoj knjizi, } ja sam do ovih zaključaka došao teška srca, Ali ispovedam, ukeHko. mogu da predvidim dogadjaje, da su proširenje Austrije prema Jugu i Istoku, i konačna obnova Monarhije na ilirskoj ih jugoslovenskoj osnovi, jedino rešenje koje bi moglo sprečiti Resiju da se spusti, na kraju krajeva, na obale Jadrana«, To je pisano 1878, — o Srbiji kao Pijemontu nije tada još bilo mnogo govora, Ali ko, u gornjim mislima i rečima, neće prepoznati učitelja britanskih istoričara i publicista koji su onda Istočno Pitanje i Balkan, probleme Austrougarske Monarhije i Srednje Evrope, u svoj njihovoj celini i širini, izneli i razvili, i održali, pred svojim zemljacima i pred celim svetom? ,., Ser Artur Evans je ostao na njihovu čelu do današnjega dana, Posle svojih putopis4 i dopisa iz »ilirije«, ostao je on još. u onim našim krajevima, ili se u njih vraćao, pa je objavio i knjigu studija o našim starinama (»Antiquarian Researches in lllyricum«, 1883—5). A da nije bio aktivan samo čisto naučnički i publicistički, dokazuje najbolje to što je godine 1882 uhapšen od Austrijske Vlade i optužen za učešće u Krivošijskom Ustanku, Kasnije je pošao niže na jug, pa se proslavio naročito svojim otkrićima na Kritu, poimence otkopavanjem preistorijskoš Knososova Dvora, Ali je, i za sve to vreme i kasnije, ostao veraf našoj stvari, sudelajući th svakom pokretu i u svakoj ustanovi u našu korist, ostajući — i na vrhuncu svoje naučničke karijere — na gledištu, da malim narodima na Balkanu treba i praktično priteći u pomoć da bi došli do svoga prava i svoga mesta na suncu, Ako je trebalo, držao je o tome predavanjaA i pisao brošure, ili je hrabrio druge da tlo čine, Njegova biblijoteka u zamku Julberi (Youlbury) kod Oksforda sadrži, pored drugih velikih dragocenosti, pouzdano najbogatiju zbirku knjiga i dokumenata u Velikoj Britaniji o Istočnom Pitanju i slovenskim stvarima, · i i
Ser Artur Evans je bio svakako jedan od prvih modernih istoričara britanskih, koji nisu zastajali kod godine 1848 ili kod Berlinskog Kongresa, ili tamo negde, nego su sasvim drukče shvatali svoj zadatak, — na sreću malih narodA Jugoistočne Evrope, i osobito nas Judosloven4. 1, isto tako na našu sreću, Čitav niz njegovih mladđjh drugova i sledbenik4 pošli su istim putem, Uopšte se možemo pohvaliti pred svetom, da su gotovo svi najbolji i najistaknutiji savremeni živi britanski istoričari posvetili naročitu pažnju nama Jugoslovenima, pa mnogi od njih spadaju ujedno i medju najbolje prijatelje našeg naroda. Nešto mladji od Evansa, naprimer, Čarls Oman (danas Sir Charles Oman), profesor »AI Souls«-koledža u Oksfordu za. Modernu Istoriju (Chichele-katedra), i od Rata član Parlamenta zastupajući Oksfordski Univerzitet (Konzervativne Stranke), iako nije putovao po našim zemljama, poznavao je Još izranije:
139