Nova Evropa

svoje akvarele onde snimljene u Londonu; a Brangvinov »Mostarski Most« spada svakako medju najuspelije i sada već najpoznatije radove ovog velikog crtača 1 бтаНсага,

Kao umetnici, i književnici britanski najduže trebaju dok se nakane da »na licu mesta« koriguju, ili bar modifikuju, svoje pojmove o polukulturnom, ili čak »varvarskom« Istoku i Balkanu, Njih više privlače pravi divljaci i primitivci, robinzonska ostrva i džungla, nedo ono što oni, ponajčešće, smatraju nezanimljivom mešavinom Istoka i Zapada, počecima civilizacije pod raznim uticajima s jedne i s druge strane. Mi smo, naravno, nemarni kakvi smo, sve činili da oni pri tom svom mišljenju što duže ostanu; pa bi tako potrajalo verovatno i duže, i u tom pogledu, da nije bilo Rata. Živo se sećamo, naprimer, šta je o nama mislio Bernard Š6 pre desetak i više godin4, pa možda još i do kratko pre svoga nedavnog dolaska u Dalmaciju; i kako su, isto kao i on, toliki drugi ljudi od pera i knjige u Engleskoj naprosto odbijali da se zainteresuju za hašu stvar. Tu nije bilo argumenata »ad oculos« koji bi ih razuverili il frapirali, kao Meštrović umetnike, jer narodne pesme, ili Njegoš, ili Čengić-aga, prevedeni — ma i od najboljeg prevodioca — sasvim drugo kažu nego original, a što je bolji pesnik i književnik, utoliko se teže oduševljava za ono u što se teško može da udube i uživi. Ipak su nam se, u Ratu, i nekoliki od najboljih engleskih književnika približili, i zagrejali se za naš narod. Za vreme »Kosovskog Dana« 1916 koji je proneo ime Srbije i Kosovske Bitke kroz sve škole engleske, — napisao je, naprimer, u jednom londonskom listu (>»Deli Ekspresu«) jedan članak G,. H, Česterton (pod naslovom » The thing called a nation«), koji pouzdano spada medju” najbolje što je o srpskom narodu na strani pisano. Taj je članak ujedno najbolje pokazao šta vredi kad govori »neko« u prilog dobre stvari; pa bi dobro bilo, da to imaju na umu naši nadležni koji rukuju »propagandom«. Jedan Kiplingov stih, ili jedna scena u drami Bernarda Šoa, vrede često u civilizovanome svetu više nego čitave zbirke propagandističke literature, koja staje svoje inicijatore i izdavače teških para, Treba umeti pravilno oceniti, šta nam svi ti ljudi od pera, duha, i kulture nose, i Šta njihova reč važi kod njih kod kuće i u celome svetu, pa ćemo lako pogoditi u kojem pravcu da upravljamo našu propađandu, Ali je svakako još važnije, da prijatelji Jugoslavije u Velikoj Britaniji vide i steknu uverenje, da nismo samo na papiru prijatelji Velike Britanije, već da, sledujući njihovu primeru, i naš rad i naša nastojanja idu u pravcu istih težnja za napretkom čovečanstva i osiguranjem reda i mira u svetu,

М. С.

146