Nova Evropa

којима би се могло обуздати и задржати људско незадо· вољство, да не провали зидине људског срца и да се не прелије у једно пустошење. Једино је и сигурно оружје и лијек: остваривање свих предувјета који воде к задовољству. Славу су ради тога стекли они државници и вође који су схватили потпуно и спровели ту истину. Народи су се они подигли који су имали такове управљаче.

Једнакост је идејна тежња, која почива на увријеженој жеђи за правдом. Нема човјека, нема племена, ни народа, који не би жеднио за пуном правдом. Настојања да се проведу начела праведности налазимо код свих народа, и у свим степенима њихова развоја, као што пипамо по развалинама старих култура све оне ситне и велике борбе које су се ради тих начела водиле. Људи који су прегнули били да подигну свој народ на гранитне ступове начела праведности, заслужили су придјевке пророка, мудраца, и светаца. Заправо, нијесу они били ни пророци ни свеци, јер је људска преузетност судити о човјеку пред Богом. Они су били мудраци и људи дубоке осјећајности. Та су им својства достајала да допру до сазнања, да задовољство народа почива на убјеђењу о царевању правде и једнаког поступка за све. А код задовољних се народа не вагају улози труда; они подвостручени, јер вршени с љубави, доносе златну жетву. Богата је опет жетва свих трудбеника у крви и зноју бацала одбљеске у којима су се духовна крила могла и ширити и пе. њати до великих висина. И тако је ишло и ићи ће опће материјално богатство напоредо са духовним богатством.

А прави демократизам тежи да постигне та опћа материјална и духовна добра. Зато је заблуда било када се је рекло, да се суштина демократизма састоји у вршењу неког права гласовања, било за какво законодавно било за управно тијело. Да се опће добро постигне, — требало је рећи. А зато треба посветити начело о праву постављања себе на мјеста која одговарају личној изграђености сваке поједине особе. Право гласа се извило као посљедица овог потоњег тражења. Оно је имало у својим задњим дедукцијама служити особи као пуно јемство, да његова личност неће бити запостављена ничјим предностима које су се истакле на крвним и пријатељским везама или на освојеним положајима, него само и једино на предностима личне вриједности. С временом се демократизам изродио, ондје гдје није био прокухан, у голо право гласања, а изгубио је чак и атрибуте власти и могућности бирања. Тако је она суштина правог демократизма, која је у Америци подигла Линколна на мјесто најзаслужнијег предсједника, потпуно потиснута, застрта овдје необузданом вољом страначке демагогије а ондје лакејством фигура без вриједности.

165