Nova Evropa

Пађобте да је nemoguće odrediti bliže vreme kada su »Sloveni« dovodjeni u Andaluziju; ali njihova prva pojava pada u isto doba kada su i Arapi prodrli u Španiju, jer je zabeleženo, da je medju raznim narodima, koji su sa njima upali bili u Francusku u VIII i IX veku, bilo i ljadi slovenskog i germanskog porekla, Moguće da su ovi Sloveni bili deo onih koji su odbegli iz Vizantije, pa se predali Arapima u Maloj Aziji; ali je isto tako mosuće da su kupljeni na trgovima, bilo na istoku bilo na zapadu Evrope, pa su, prema tome, mogli biti poreklom ili balkanski Sloveni ili Sloveni iz južne Rusije. Nemamo apsolutno nikakvih dokaza, da su oni bili definitivno jugoslovenskog porekla, Sasvim je moguće medjutim, da je izvestan broj ovih ljudi mogao doći u ruke Arapa u toku IX veka, kada su napadali na dalmatinske obale; ali koliki je bio njihov broj, kako rekosmo, ne da se iskazati, Za vreme vlade Abderamana III, broj »Slovena« na službi u dvoru, ili u kalifovoj vojsci, iznosio je preko 13.000,

Istorila zna da su neki »slovenski« evnusi na kordovskom Dvoru radili na književnosti, za vreme hadžiba Almanzora. Ibu Hajan (Haiyan, 987—1076), jedan od najranijih i najboljih istoričara Andaluzije, zabeležio je imena nekolicine koji su bili poznati kao književni radnici. Jedan od njih je bio F atin, kome nije bilo takmaca u poznavanju arapsko5S jezika; kada je umro (u 1029), rasprodana je njegova sjajna zbirka knjiga. Drugi neki »Slovenin« Habib, koji je živeo krajem X i početkom XI veka, posvetio je jedno celo delo književnim proizvodima »Slovena«, Ovo delo, koje je izgubljeno, zvalo se »Jasni i pobedonosni dokazi o izvrsnosti slovenske rase«, Misli se da je ono sadržavalo pričice protkane istorijom i avanturama »Slovena«; neki od naših pisaca smatraju 6a Jugosloveninom, kako ćemo još videti.

II

Ovo je, uglavnom, dosada poznati materijal koji se odnosi na sakaliba, ili »Slovene« arapske Španije, Ima dakle vrlo malo pozitivnih dokazi da su oni bili pravi Sloveni, naročito u onome vremenu kada su učestvovali u političkim poslovima Andaluzije, Ipak je jedan mali broj jugoslovenskih pisaca uspeo stvoriti o njima Jedno odredjenije gledište, mada nijedan od poznatijih jugoslovenskih istoričara nije ovome predmetu poklanjao dosad gotovo nikakvu pažnju,

Početkom sedamdesetih godina, Eranjo Marković je sastavio Jednu epsku pesmu, »Povratak pod Hrvatskog Kralja«, u kojoj se opisuje, kako su dye mlade Hrvatice, (Zora i Danica), iz Trogira prodate na trgu na obalama Nila,

173