Nova Evropa

za harem hadžiba Hajrvana, u· Kordovi, pa kako je mladi Hrvat: Dragoslav, brat jedne a verenik drugde, otišao tamo da ih oslobodi; javio se Hadžibu, za koda otkriva da je takodjer Hrvaš, apeluje na njegova osećanja, i nakon olpora uspeva — s pomoću vodje garde El-Almerzija, koji je takodje Hrvat, — nesamo da oslobodi obe devojke nego da sa sobom odvede u primorsku Hrvatsku i Hadžiba, jer mu se on najzad kaže da mu je stric, ili ujak. Oni srećno stignu u domovinu, baš na dan krunisanja kralja Tomislava; nažalost, stari Hadžib, koji je u otporu dopao teških ran4, a izmoren putovanjem, pada mrtav kada stupa na title svoje zemlje i klekne pred svoga Kralja. Marković sam kaže da je materijal uzeo iz Ašbaha (Joseph Aschbach) »Geschichte der Omaijaden in Spanien«, koja je izišla 1829/80. U svojoj istoriji, Ašbah govori o »Slawonische Leibwache« kordovskih kalifa i o njenu uticaju ı radu. — Služeći se istim izvorom, Vjekoslav Klajić napisao je, otprilike godinu dana docnije {u »Vijencu« za 1872), jedan članak pod naslovom »Hrvatska straža u Španiji, On je uzeo za gotovo da se »slovenska darda« sastojala od уеlikoš broja Hrvata; upravo, on kaže da je bilo na 2.000 »pravih Hrvata« od ukupnog broja od 5000, — ali ne navodi kako je došao do ovih cifara. Abderaman III, koji je — po njegovim rečima — bio u prijateljskim odnosima sa Hrvatskim Kraljem{?), povećao je broj Hrvata na 6.000 momaka, i dao im »vodju od hrvatskog roda«. Medju ovim Hrvatima bio je i rodjeni Hrvat Vada {Vadha el Ameri), »koji je kroz pet 50dina (1000—1013) bio najznamenitija ličnost u Kordovi«. Kada je, trideset godina docnije, Klajić objavio zbirku svojih probranih članaka (pod imenom »Slike iz slavenske prošlosti«, 1903), u koju je ušao i gornji članak, rekao je — osećajući verovatno slabost nekih svojih istorijskih tvrdnja —, da njedove crtice »nisu ni po sadržaju ni po obliku nikakvi učeni, sistematski, članci«, već da su zamišljene »redovito u tren, a i napisane na brzu ruku, koji put za pol sata i manje. I premda su tako posve neugledne, jednim se ipak odlikuju: pravom, nehinjenom ljubavlju za sve što je slavensko i hrvatsko. A i tendencija bila im je plemenita, da probude u hrvatskom narodu ljubav i zanimanje za prošlost slavensku«.

Desetak godin4 posle prve publikacije Klajićeva članka, Tade Smičiklas, u svojoj »Hrvatskoj Istoriji« (I, 1882), tvrdio je da je čuvena telesna garda kordovskih kalifa bila sastavljena od hrišćanskih zarobljenika koje su Saraceni odveli u ropstvo. U novije vreme, i Dr, Velimir Deželić zadržao se na Ašbahovoj Istoriji, a tako isto i na Klajićevu članku, i na osnovi: njih sastavio je dva romana, »U službi kalifa« i »Hadžibova kob« {izdani u Zagrebu 1907 i 1908). On je usvojio sve

174