Nova Evropa

(Сада кад мој кратки дан нагиње западу, · И пред собом гледам силно море, -

А за леђима венце сурих планина и дивљи народ, Замисли како мора да ми је при души!)

Микеланђело одговори својим лепим утешним сонетом»Per croce et grazia et per diverse pene« (162), HakoO je M OH сам у ово време био депримиран због смрти свог верног слуге Урбина. Да Урбино није умро, Микеланђело би с њим био посетио Дубровник: · i

Et piango et parlo del mio morto Urbino Che vivo hor, forse зала costa meco, Com' hebbi giš in pensier,

(Плачем и говорим о свом мртвом Урбину, Који би можда, да је сад жив, био тамо самном, Како сам имао намеру.)

.

Бекаделијево писмо од 27. јуна 1556, које је одговор на цитирани сонет, јасно показује да је велики уметник озбиљно канио да дође у Дубровник. »Да сте, као што писасте у својој песми, дошли овамо, ова гола каменита брда била би се за мене оденула јелама, чемпресима и наранчама, и не би ми ни Италија ни Перу били милији од ових крајева«. Али Микеланђело никад не угледа Дубровника; са Бекаделијем је стално водио преписку, која се истиче својом једноставношћу и искреношћу, у доба кад је узајамно дивљење и церемонијално ласкање било у моди.

Бекадели је ускоро нашао утехе у раду. Дубровник није давно видео тако савесна пастира. Сваког заповедног празника узимао је удела у служби божјој са осталим свећеницима. По рђаву времену, због слаба здравља, прису“ ствовао је светој псалмодији кроз мали прозор који је спајао његов стан са црквом а који је он нарочито зато дао отворити. После службе, свећеници би долазили к њему, и он би им тада читао и тумачио Свето Писмо. Плод ових састанака био је Бекаделијев опширни коментар Делима Апостола и Посланицама Св. Павла.

Да би подигао морално стање свећенства и ширио кул“ туру међу народом, Бекадели у два маха покуша да оснује језуитски колегиј у Дубровнику; али оба пута узалуд, јер је Сенат Републике преким оком гледао на ред Исусоваца. Кад се помисли, колико је Колегиј урадио за унапређење науке кад је напокон био основан, треба жалити што Бекадели није успео.

Интересовао се је такођер и васпитањем деце, и о том предмету написао је расправу, обраћајући нарочиту пажњу

184