Nova Evropa

da izlazak iz situacije i novu orijentaciju treba da traži baš onaj pojas inteligencije za koji sa svih strana stižu tužbe da dolazi slabo spremljen za posao, i iz kuće i sa škole, Nije bolje stalo ni s onima koji su po starim utrvenim putevima došli do položaja. Svi su se spremali za život u kome je svaki stečeni položaj značio sigurnu egzistenciju i mesto dobro hranjena gospodina. U većoj i ujedinjenoj državi moglo se nadati samo boljem. A dogodilo se protivno. Mi smo siromašna, neprosvećena i nesredjena zemlja, i još ćemo dugo takom ostati; a u takim prilikama nema na pošten način lagana prosperiteta ni та gdornjih 10.000! Treba ekonomisati sa svakom parom i po tri put je okrenuti pre nego se pusti iz ruke; a mi to svi nismo navikli, nego živimo u iluzijama o nekakovu svom gospodstvu, o kome smo čuli i čitali, ili ga negde videli ua kinu ili za vreme studija, a kome se ne možemo nadati ni tako lako ni take skoro, Otuda velik disparitet izmedju naših prohteva i naših izvorš4, i kod onih koji misle da su umakli problemu proletarijata, koji sasvim ozbiljno kuca na vrata naše zemlje. Da li će priliv stranog kapitala i industrijalizacije zemlje olakšati položaj, nato može samo vreme dati odgovor. U najbližoj budućnosti nema velikih izgleda,

Već prema prednjem nije baš povoljan bilans naše inteligencije, Ona je doduše fizički zdrava, ali duhovno nije na visini, a ekonomski Je u posve derutnom stanju, Ali je još gora slika kad je posmatramo po njezinu uticaju u narodu.

Pre svega, mora se konstatovati, kad je reč o radu i uticaju u masama, da se inteligencija vrlo naglo udaljuje od naroda. Ovo naročito vredi za onu malobrojnu čisto jugoslovensku inteligenciju, koja je daleko od masa već i po svojim idejama. Ali nije mnogo bolje stanje ni kod plemenske inteligencije. Ona ima samo jače tradicije ı preko njih drži kontakt sa masama. Direktna veza sve te inteligencije sa živim narodom vrlo je slaba, Ona ne zna u pravilu ni kako žive njezini najbliži poslovni prijatelji: pekar, mlekar, mesar, i krojač, O životu u susednoj seoskoj općini, obično nema ni pojma. A o duhovnom i ekonomskom previranju kod malog primitivnoš čoveka u varoši i na selu, koji naglo dolazi u dodir sa svetskom privredom i kapitalizmom, i koji počinje raditi u fabrikama i čitati novine, ne zna upravo ništa. Narod vidi samo kako prolazi ulicom, kroz - prozor, iz vadona ili iz novina, ali mu u kuću, u privredu, i u dušu, ne zašleda. Nešto više znaju samo oni koji po svom položaju imaju posla sa malim čovekom, ali obično samo utoliko ukoliko se to može usput saznati, jer pravog interesa za životi toga čoveka ni oni nemaju, lako skorojevići u gornjim redovima, mi brzo + odmah kidamo veze sa onima dole od kojih smo potekli, I zato mi pravo ne razumemo naših mas4 i njihovih

156