Nova Evropa

želje da uveri svoju Grčku o stvarnoj realizaciji nove vere. Povrativši se konačno sada po drugi put u Evropu, on je nekoliko meseca ostao u neodlučnosti, da li da sve ovo iznese, ili da sve prećuti. Ali tragedija ruskih odnosi i ćutanje izvesnih ljudi, njedovih jučerašnjih suboraca, i drugova Gorkoga i Barbisa, uznemirilo da i prisilllo Sa da dovori

_ Фуе što je još ostalo u njedovoj veri, to je beskonačna. ljubav za Ljenjina, čija se osnovna misao srozala pri dohvatu ođavnih ruku jedne klase koja je ubila svaku idejnost, Dokumentacije, koje Istrati iznosi u ovim svojim brošurama, strašne su, i svedočanstvom su očaja. Slučaj Rusakova, prilike prolešarijata, koji i danas strada, birokratizacija i etatizacija celog državnog organizma, opasnija je, kaže, nego li u najneslobodnijoj zemlji na ostalome kontinentu, Prvi ideolozi i stešonoše revolucijonarnih ideja danas su predaženi od nove grube mase terorista, od »nepmana«, nove buržoazije, koja se iz sitnih sredina podigla na visoki pijedestal državne uprave. Individuum, ličnost, zdaženi su pod krutim tehnicizmom birokratizma. Država kao slobodan organizam jedne i više klase, iščezla je u apsolutizmu nekolicine sasvim novih tipova, koji oružanom snagom dominiraju celim državnim aparatom. Revolucijonarni prvaci, kao Rakovski, propadaju od malarije u Astrahanu, pišući »živote Sen Simona«, Trocki, koga Istrati pita zašto nosi crnu tolstojevku, odgovara: »Zato što sam pesimistl« Raspitujući intelektualce za njihovu poziciju, Istrati dokazuje, da se današnji intelektualac u Rusiji deli na nezavisnog, koji skapava od gladi, i na zavisnog, zvaničnog, koga Gosizdat izdržava. Uglavnom, intelektualac, književnik, i stvaralac je indiferentan, Kao i intelektualac u fašističkoj Italiji, on izjavljuje: »Mi tražimo samo da stvaramo i da se nikako ne mešamo u politiku«. Iz doba Tolstoja, sva su imena ondašnjih poznatih i popularnih političara iščezla u zaborav, dok je Tolstoj uvek živ, Istrati se, konačno, u svom razračunu sa svim Što je video obraća Gorkome, koda poziva da prestane sa ćutanjem, i čiju zvaničnu poziciju u današnjoj Rusiji (koju mi sasvim analogno možemo uporediti sa pozicijom Danuncija u današnjoj Italiji) definiše tragičnom. »Jer doćiće dan« — kaže gorko Istrati »kada će pobedjeni imati više od svih klasa prava da progovore, i toš će dana strašni glasovi da se upere prema Maksimu Gorkome, koji neće više moći da odgovori, radi nesrećne svoje uspomene . , ,«

Otkrića Istratijeva više su nego senzacijonalna, s obzirom na dokumentovane podatke koje iznosi, u saznanju да је Još edna ideja izgubila u njemu samome svoj oslon i svoj Otpor, Nova je tragedija sadržana u intimnosti jednog razočaranja, jedne deziluzije. Istrati, koji je pljunuo bio na »egojistički i razboriti gad sramotnog Zapada«, danas je, prema svojem vla-

194