Nova Evropa

г от uverenju, »jedan od pobedjenih«, koji ispoveda ovako tešku konstataciju: — »Ja znam, da je krupna većina ljudi moje klase došla do vlasti, da je ona stigšavši gore započela 15105 база da ždere, i da, prenatrpanih ustiju, tera od svojeg stola svu svoju braću, koju pušta da umiru, ako nisu njena mišljenja«, Jer i u Rusiji, »ako hoćete da jedete, ma i vrlo škrto, treba da ste ,u liniji ; i treba Još da prijavite brata drugara koji se buni«,.. Ali, mada ubedjen o »moralnom stečaju Revolucije«, kao i u to da je Rusija, sa svojim stoletnim tradicionalnim životom 1 patrijarhalnošću, bila upravo kompromitujuća za primenu Marksovih i Ljenjinovih ideja i načela, Istrati ipak ne očajava potpuno, — on veruje, da čovečanstvo može da se okrene »Llrugom plamen u«, drugoj veri, i drugom idealu. Ove stranice njegova poslednjeg optimizma kite se ovakim idealnim svedočanstvom čoveka od ideje i principa: »Ja verujem u ovo čovečanstvo, Ono danas postoji onako kao što i sunce postoji u doba noći,.. Sve što sam lepoga i dobroga učinio, to samo njemu dugujem... Ja ne verujem više ni u kakav credo, Ja neću više da slušam ono što ljudi fovore, već samo ono što rade —:; pokažite šta vi možete da izvučete iz vašeg života, i ja ću vam kazati koliko cenite život drugih,.. Jedan plamen na širokoj zemlji, bođatoj nadama, nakon tisuću drugih, gasne, Ne postoji više nedo studeni dah egojizma, koji smrzava život, Ali zemlja je još uvek ona iz koje izbijaju najlepši plamenovi, koji zdrevaju čovečanstvo, Zato je ona sveta i prepuna budućnosti, Pomozimo joj da otvori svoju plemenitu unutrašnjost našoj duši, žednoj dobrote i lepote, Podjimo prema drugom plamenu |«

к

Кахосагапје је ! inače, još uvek, najpreciznija definicija savremenih književnih raspoloženja, Ističući ovaj momenat pre dva meseca na ovome mestu, već imamo da ga potkrepimo sa nekoliko eklatantnih novih primera, koji su ovih dana predmetom opšte diskusije, Da spomenemo, na prvom mestu, Каrakterističnu knjigu Ernsta Glesera »Klasa 22« (E, Glaeser, »Classe 22«, izd. Attinger, 1930), koja je — posle poznatoš Remarkova dela — dosegla najveći uspeh, kao knjiđa ratnog sadržaja, Povest je to najmladje generacije, koja je još sa školskih klupa otišla u rat, Manje herojska u svome zahvatu od Remarka, ova ispovest zaostaje za njom utoliko što se ograničava na to da iznese i protumači samo jedan detalj: ispovest jednog čoveka koji je osetio očaj u prvim momentima nadanja i verovanja; i koji je taj očaj i to svoje razočaranje izneo u celoj tragediji jedne mladosti.

Manje očajna od ove knjige jeste druga sveska Čeng-

епбоуа ciklusa »Prema Jedinstvu«, pod naslovom »Moja

195