Nova Evropa

Grčki predlog o Balkanskoj Uniji.

Da je poznati Kongres za Mir, koji se prošlog oktobra održao u Alini, ostao u svačijem sećanju, o tome najbolje svedoči mnoštvo korisnih i pozitivnih diskusija koje je izazvao u balkanskoj štampi i koje još uvek izaziva. Ako je minimalni zahtev ideologa Kongresa, i svih ostalih kongresista, bilo da se ideje mira popularizuju u središtima Balkana, na koji evropski upućeni i neupućeni krugovi ne prestaju da gledaju sa nepoverenjem, kao na »barutanu« Evrope, onda on predstavlja ujednc maksimum napora koji su se u ovome pogledu zasad mogli učiniti, Ko je prisustvovao svim zasedanjima Kongresa za Mir, imao je prilike da čuje mnoštvo nekonkretnih predlogš i nerealnih pogleda, kakvi se uostalom danas svagde čuju pri raspravljanju bilo koje ideje, koja je već zadobila izvesna raspoloženja i stekla opće simpatije; ali smo istodobno susrelii nekoliko stvarnih i solidnih predloga, koji su postali podlogom jednog plodnoš debatiranja, Dva izmedju tih predlogA, koji polaze sa jedne i iste pretpostavke, svakako su: ideja ostvarenja jedne Balkanske Unije, ili Konfederacije, i ideja otvaranja jednog Balkanskog Instituta kao njihova konkretnog pandana.

Glavni ideolog i pokretač ovih ideja jeste poznaii grčki političar Aleksandar Papanastaziju, koji je bio i predsednikom i inspiratorom poslednjeg Kongresa. Duh širokih i jasnih pogleda, G. Papanastaziju je zamislio stvaranje osnove jedne Balkanske Unije, i u posebnoj diskusiji na samome Kongresu sakupio je sve predstavnike balkanskih naroda {Jugoslavije, Rumunije, Bugarske, i Turske), koji su prihvatili i s oduševljenjem pozdravili njegov predlog. Ali da stvar ne bi ostala izvan aktuelnosti, on Je nastavio da pred javnošću, serijom članaka objavljenih u novoj altinskoj reviji »Ergasija« (»Rad«), a preštampanih i od »Mesažć d' Atena« {u brojevima od 22.—25. januara) — objašnjava i dokazuje svoju tezu. Nimalo komplikovana, ova osnova G. Papanastazija može da se iznese u nekoliko reči, Oseća se potreba, kaže on, zbliženja balkanskih narodA, medjusobnog upoznavanja, neposrednog i stalnog dodira izmedju ovih narod4, Zajednica interesa i saglasnost civilizacije, zajednički napori kroz stoleća da se dodje do samostalnog i nezavisnog političkog života, — sve su to elementi koji zahtevaju ostvarenje Jedne organizacije koja bi se starala da realizuje prapočetke ovoga intelektualnog, komercijalnog, i političkog saobraćaja izmedju ponajboljih predstavnika balkanskih zemalja, G. Papanastaziju ne komplikuje stvar u smislu nekih specijalnih službenih diplomatskih pregovorA; on je vidi vrlo jednostavno: radi se o tome, da se jedamput godišnje, izmenično u raznim balkanskim centrima, sastaje grupa predstavnika na naročitu konferenciju, na kojoj bi se imali najpre da upoznaju sami pred-

208