Nova Evropa

ухвати у коштац с правим господарима своје Странке, да би испунио мисију коју му је поверила историјска судбина. Али се с овом одлуком обновила и трагична судба маџарског сељаштва: Степан Сабо из Нађатада умро је на полазу у ову борбу! -

Бетлен је за то време већ толико напредовао био у организовању своје владавине, и толико ослабио парламентарну превагу сељаштва, да се намеће одиста питање, да ли би намеравана Сабовљева борба донела била макакове користи. Али је ван сваког спора, да је сељачки покрет, након смрти вође у којем је сељаштво концентрисало све своје наде, постао безизгледним. Новога вођу није подигло поверење сељаштва на место Сабоа, већ га је наместио сам Бетлен: Маует Јапоз, малоноседник из Хевешке Жупаније, несамо: да није иницијатор већ је управо запрека сваком сељачком покрету; за његову карактеристику довољна је изјава, коју је пре неколико недеља учинио пред дебрецинским реформистичким бискупом Балтазаром, кад га је бискуп желео предобити за своје демократске тежње, рекавши му »да у Маџарској има демокрације, — та зар није он министарј«... Оваким менталитетом покрива се и менталитет оних 14 сељака који су, од огромне Сабовљеве странке, остали у клупама Бетленове владине странке, да би облигатним ношењем чизама прикривали велику лаж Бетленова »малопоседничког« димера. То је прокушана и пробрана група неспособних, зависних, и безбојних креатура, који — попут новог вође виде задовољавајуће решење земљишне реформе, тог великог сељачког проблема, у томе, што су се они сами дочепали земље, те тако учврстили своје егзистенције. Њихови сељачки другови, који су осим чизама имали и топло сељаштву одано срце, и главу која је знала мислити, одавна су већ вестали с позорнице јавног рада, и Бетленова се администрација брине да се ни у ванпарламентарном јавном животу нигде не показују. Бетленови сељачки заступници изгубили су дакако сваки контакт са масама, али им баш ова околност осигурава добро хонорирани мандат.

У маџарској политици је дакле сељак, који је пре десет година као победник ушао у законодавство, постао опет »аимаг!ње пебНбеађје«, Са висине с које је још недавно блажено гледао наоколо по свом нацрту, јер је у институцији уставног народног представништва био репрезентантом оне велике нумеричке већине коју заузима у маџарском житељству, с те висине се управо летећи сурвао до најнижег степена незнатности. Бесправност и економска беда пали су му У део. И то је та »аграрна демокрација«, како Бетлен — вођа рестауриране олигархије — цинички назива свој систем.

Рт. О. Хофман.

207