Nova Evropa

контног кредита Народне Банке концем 1929 испала много неправеднија него што је била концем 1928. На приговор, да је Загреб сам крив што слабо искоришћује одобрене кредите, може се лако одговорити: док у Београду сваки мало познатији привредник ужива непосредни кредит код Народне Банке, у Загребу кредите имају углавном само новчани заводи. Поједини привредник, који има изравни кредит Народне Банке, увек настоји како ће искористити сав кредит, јер плаћа каматњак од само 6%, док новчани заводи есконтни кредит Народне Банке сматрају неком резервом коју искоришћују само у изнимним случајевима. Нека покуша Народна Банка да и у овим крајевима даје непосредне кредите, па ће видети да ли ће они бити искоришћени! На територију загребачке филијале, например, једва 100 привредника ужива кредит код Народне Банке, док у Београду тај кредит има десет пута више појединаца; а ипак је у Загребу број привредника који би били достојни тога кредита далеко већи него у Београду. Ако узмемо поделу кредита Народне Банке на Београд, Загреб, и Љубљану, он је износио (у милијонима динара) оволико:

Београд Загреб Љубљана (1928) (1929) (1928) (1929) (1928) (1929) есконт 690:% 696. 19726 114 69.5 76.6 ломбард 226:9 200: 4.5 6.7 4.6 5.2

Укупно. 4142 | 80067 | 2020 12027 74.1 81.8

Териториј загребачке филијале имао је, концем прошле године, кредита Народне Банке за 120 милијона динара. На жиро-потраживањима имао је у исто време 264.3 милијона. Према томе, Загреб је имао код Народне Банке својих новаца два пута више него што је он од ње добијао кредита. И Београд је додуше имао знатних потраживања код Народне Банке, само што то нису новци приватника него у првом реду Државне Хипотекарне Банке и Поштанске Штедионице. Пре Рата, у крајевима бивше Монархије подмиривала је један део кредитних потреба Аустроугарска Банка, док је у Србији пословала Народна Банка Краљевине Србије. Ако упоредимо кредите које је пре Рата Народна Банка давала србијанској привреди, на једној страни, а Аустроугарска Банка привредним крајевима који су данас у склопу наше државе, на другој страни, са кредитима које је појединим својим филијалама и крајевима дала концем прошле године наша Народна Банка, добићемо следећу слику (све прерачунато на данашње динаре, у милијонима):

217