Nova Evropa

У трећем дијелу, расправља се питање избора и начина бирања чланова Вијећа. Нарочито је занимљив одсјек који се тиче диобе мјеста према појединим групама држава. То је проблем у првом реду политички и практичан, док у самом Лигину Пакту нема никаква упоришта начело регијоналног или континенталног заступања које се у ствари практицира, како би се водило рачуна о становитим групама интереса, разним сродностима, итд. Гледе питања, да ли треба Лигу подијелити у континенталне секције, аутор се изјављује за универзализам и јединство организације, каква данас постоји. Истина је ипак, да тај универзализам није потпун ни посвуда изједначен. Панамеричка Конференција у многом погледу има значење америчке Лиге Народа, а изолација Русије своди удио Азије у Лиги Народа на мање државе. Међутим је веома снажан аргуменат који писац наводи против регијонализма: чињеница, да имаде држава које не припадају ниједној групи, па би према томе тешко дошле на ред за улазак у Вијеће.

Након приказа начина избора и уласка у Пе изабраних чланова, слиједи поглавље о веома важном заступању а 4 ћ о с заинтересованих држава. По чл. 4. ај, 5. Пакта, наиме, сваки члан Лиге који није заступан у Вијећу позван је да пошаље у њ свог представника када пред Вијеће дође неко питање које га нарочито занима. У пракси се то протеже и на државе које нису чланови Лиге. Тако је, у спору између Турске и Ирака, турски делегат присуствовао сједницама Вијећа. Ово одступање од начела, да само чланови једног друштва имаду право извршавати друштвене функције, објашњава се највишим циљем Лиге Народа, који је одржање мира, а не неке посебне користи за њезине чланове.

У заглавку, аутор се уздиже до скупних погледа на

улогу Вијећа, након реформе од 1926, као органа за управљање миром. Насупрот мишљењу гласовитог француског учењака проф. Села (ЗсеШе), Др. Поповић просуђује резултате ове реформе под повољним кутом; а и ми држимо да је та криза имала срећне резултате. »Премда можда није донијела проблему оно рјешење које би било најпожељније, она је у цјелости дала што је могла дати, тојест рјешење потешкоћа у којима се налазила Лига Народа 1926...« ___ Питање које је обрадио Др. Поповић представља само један дио дјелатности Лиге Народа. Али како га је он поставио и обрадио, оно пружа синтетичан преглед Лиге, и зато је његова лектира од широког интереса. У оскудној литератури која код нас обрађује проблеме Лиге Народа ова је књига један користан и вриједан добитак.

'Dr. R. Mr. 221