Nova Evropa

Судбина руске емиграције.

Шисан овог чланка, Госпођа Катарина Кускова, по мужу Прокоповић (знаменит руски економист и политичар, последњи — после бегства Керјенског — председник Сверуске Привремене Владе), одлична је и чувена руска публидисткиња. Увек је припадала веома напредним, управо левичарским, струјама руске друштвене мисли, и већ се одавна истакла публицистичким радом и јавним предавањима и дискусијама, као необично темпераментан говорник и веома духовит козер. После Револуције, остала је у Русији заједно са мужем, Сергијем Прокоповићем, па је године 1921 заједно с њим, н са угледним московским лекарем и бившим Министром Унутрашњих Дела у последњој Керјенсковој Влади, Др. Николом Кишкиним, покренула веома живу акцију за спасавање гладних у Русији. Она је стала на чело једног широког одоора руских интелектуалаца и јавних радника не-бољшевика, а делом и антибољшевика, који су се трудили да помогну народу у невољи, без обзира нато што су на челу јавне управе стајали бољшевици са њиховим методама. Taj. се одбор скраћено звао, по именима његових оснивача (Прокоповића, Кускове, и Кишкина) — „Прокукиш“. Иако чланови Одбора нису никако мислили да роваре противу бољшевика, нити да покушају докопати се власти у Русији, бољшевици су ускоро заузели непријатељски став према хуманој акцији „Прокукиша", и након неколико сукоба растерали су Одбор, похапсили више његових чланова, а Прокоповића и његову жену интернирали у једну од северно-руских паланака, Након доста неугодног живота под полицајним надзором чекиста, Г. Прокоповић и Госпођа Кускова протерани су из Русије на неколико година, а касније је тај рок продужен. Гостољубиво примљени у Чешкословачкој, они су се настанили у Прагу, где Г. Прокоповић води један економски кабинет и издаје његов „Билтен“, док Госпођа Кускова активно ради публицистички. Поред тога, она се с времена на време појављује и у другим европским престоницама и великим градовима на јавној трибини, и њена предавања увек су добро посећена. Она лично није никада припадала никаквој странци у Русији, па ни сада у емиграцији, већ заузима потпуно усамљено место, што уосталом не смета њену угледу и њеној популарности, баш напротив, још их само уздиже. Имајући јаке везе, и са Русијом и са емиграцијом, и пажљиво пратећи живот и једне и друге, као и целокупни јавни и културни живот Европе, Госпођа Катарина Кускова може се сматрати једном од најобавештенијих личности у свим питањима која се тичу Русије и Руса, помменце пак питања руске емиграције, којој је она посветила и овај чланак, написан на позив уредништва „Нове Европе" за овај број.

Већ је десет година прошло откако близу милијон руских људи живе ван отаџбине, нашавши себи склоништа у различитим земљама, након страшнога слома старе Русије. Изгледа да на земаљској кугли нема ниједног кутића а да не би судбина бацила у њега већи или мањи број руских избеглица. Свуда они носе са собом име Русије, приче о узроцима големог преврата, и своја маштања о »будућој Русији«. На тај начин буде они интересовање код света не

236