Nova Evropa

време оштрих сукоба, услед наоружаног грађанског рата, а деломично су везане за органску неспособност већине емиграната да уоче суштину идубину револуцијонарног процеса који се дешава у Русији, а који је почео много пре Октобарске Револуције, још пре више од сто година, побуном декембриста. Пламтела је и гасила се револуција у Русији, и само је једаред била паралисана благодетним реформама Александра П; али је тај перијод рацијоналног лечења тешких рана трајао кратко време, па је опет дошла реакција одозго, и неразумевање основних потреба земље.

Пуно од оних тврдоглавих бирократа избачено је ну емиграцију. Они и овде настоје да пропагирају бесмислену мисао, да је стопедесет милијона разноврсног становништва Русије »заробљено од стране једне шаке мангупа«, да у Русији није било никакве »револуције«, него се десила само буна пијаних војника-дезертера, да треба само »удесити« једну добру »интервенцију«, па ће се понова појавити стара Русија у свој својој непромењености, племићско-монархичком облику, која ће са љубављу позвати к себи баш њих, старе слуге старе полуфеудалне аутократије. На велику жалост, ове »идеје« широко су разасуте у емиграцији. Па није тајна, да многи чувају чак и оне униформе у којима ће се опет појавити у губернијама »васпостављене Русије«!... Захтевати од таквих људи да буду објективни или праведни према новој Русији, потпуно је бескорисно. Бољшевизам заклања од њих оне огромне и дубоке промене које је извела Револуција у структури социјалних слојева који сачињавају тело Русије. Јер већ само коначно и неповратно уништење племства као сталежа у Русији толико је изменило социјалну структуру земље, да је свако маштање о васпостављању »старог реда« у најмању руку најивно. Не треба никако да човек буде републиканац да би схватио, да чак ни васпостављање монархије у Русији не би било васпостављање старог реда, који је заувек отишао у дубине историје. Луј ХУШ, који је дошао на престо у Француској након Револуције, несамо да није позвао француске емигранте да заузму »стара места«, него беше приморан да се, ради очувања монархије, ослони на сасвим нове слојеве, које је подигла Револуција. Баш ово неразумевање, ово отсуство жеље, или неспособност за разумевање код знатног дела емиграције да прави разлику између привремене власти која руководи револуцијонарним процесом и стварања заиста нове Русије са новим питањима и захтевима, са новим социјалним слојевима који су се дигли горе и никако неће да уступе своја места нечем другом, — та неспособност највише одваја од Русије емиграцију и осуђује је на политичку стерилност,

240