Nova Evropa

i mnogobrojnih pojedinaca na druge strane, najviše u Francusku. Еерашјасје и Rusiju bile su prilično retke, dok su stalno pristizali novi pojedinci iz Rusije ı drugih zemalja. Sada Je faktičii broj ruskih izbeglica u Jugoslaviji blizu 28.000, dok je formalno ovaj broj znatno manji, budući da više hiljada izbeglica nisu više državljani bivše ruske države nego su postali državljani Kraljevine Jugoslavije (dobivši naturalizaciju, bilo u smislu starih propisa, takozvanim izuzetnim putem, Do preporuci Državnog Saveta, kraljevskim ukazom, na predlogš Ministra Unutrašnjih Dela, bilo — u mnogo većem broju — prema propisima novog zakona o državljanstvu, i to po skraćenom i dosta olakšanom postupku). Kako su sad rokovi za ubrzano i olakšano sticanje državljanstva već prošli, one dosta znatne izbegličke mase koje se nisu tim rokovima koristile neće se tako brzo moći naturalizovati.

Izbegličke mase Rusa u Jugoslaviji predstavljaju više-manje elementi viših i srednjih staleža: veleposedničko plemstvo, viša i srednja birokratija, lica liberalnih profesija, nešto irgovaca i industrijalaca, ali najviše oficira, — to su ruske izbeglice u Jugoslaviji. Ali nesamo oni, nego ima i veći broj običnih Kozak4š, a nešto i pripadnika drugih slojeva. Ekonomski se ova masa višemanje prilagodila prilikama; ali se ni sada još ne može da kaže da su svi oslobodjeni nevolje i bede: prosečno, pored pojedinaca koji izvanredno prosperiraju, ošromna većina izbeglica osigurala je sebi tek dosta skromnu gradjansku egzistenciju, u zavisnosti znatnim delom — od državnih i samoupravnih ustanov4.

Ruska emigracija u Jugoslaviji živi veoma intenzivnim ruskim životom. Rusi su sebi stvorili bezbroj svakojakih organizacija. U šali se kaže, da ima mnogo više organizacija nego samih Rus4. Pored velikog broja organizacija sasvim mrtvih, ili gotovo umrlih, ima ih mnogo koje su aktivne, a poneke i korisne i plodne. Od samog početka, pa sve do današnjeg dana, i možda baš sada više nego dosad (usled toliko zaoštrene borbe na ruskome selu, i pojačanih progona sveštenstva i crkvenih organizacija u Rusiji), velika većina emigracije ubedjena je da joj je čas povratka u Rusiju blizu. Ovo osećanje, ili ubedjenje, usporavalo je, i usporava još uvek, ekonomsko sredjivanje prilika emigracije i proces njena prilagodjivanja domaćoj sredini i zbližavanja sa domaćim svetom. S druge strane, ono jako potencuje političku aktivnost, ili barem napregnutost političkih osećanja i interesa, kod većine članova emigracije. Ruska emigracija u Jugoslaviji veoma velikim delom orijentisana je desničarski, čak možda i u pravcu ekstremne desnice; centrumaški elementi nisu mnogobrojni, dok je levica sasvim neznaina. Bilo je vremena kada je svako ko nije delio nazore »restauratora« rizikovao da padne pod tešku optužbu kao boljševik; kao posledica, dešavali su se i progoni, Sada se emigracija ipak malo rastreznila, pa je osiguran barem minimum slobode mišljenja. Političke borbe medju emigracijom, u suštini

242