Nova Evropa

"колико година могло се читати у једној значајној студији: „Треба нам нових богова, да освојимо живот. Стари богови више не оживљавају«... Али кад бисмо ми мало више размишљали о овој мисли, ми бисмо могли одговорити: »Нема мртвих. Све је живо на овоме свету. Животворна снага живи у људима, — она је функција човека«. ;

„Буде се знаци Бога, знапи земље, знапи неба.

Звона звоне са Свете Софије, великог манастира, —

Одузели су Полис (Град), 5

Деспина (Наша Госпа) се уплашила, а иконе су проплакале, _ Глас им неки дошао са неба. |

Донео га је Арханђео, који је шаптао:

Ћути Госпо Деспино, не плачи сувише, —

Поново, с годинама и с временом, све ће то

Да нам се поврати!"

Некада — а можда и сада — ниједно грчко срце није могло да се сети ових стихова а да не заплаче и да се не троне. Осећај је то који осваја душу; па чак и у злом часу, да би подржао, маколикогод она била нестална, веру у идеал. OH се, на језику наше историје, зове: »Мегали Идез« — Велика Идеја. Али пророштво Арханђелово није одређено да остане ограничено у времену и на месту где се појавило, затворено у своме историјском оквиру као у женину стезнику. Велике су идеје живеле утолико уколико су живеле нације чију оне историју илуструју. Различне, мултиформне и протеиформне, оне су на своме повратку знале улевати живота овим нацијама. Писало се: »Облици се мењају, идеал остаје«. Али у последњи час Бог ће ипак да ускликне: »Кира Деспина ће се уплашити и проплакати. Она ће се утешити. Она ће се показати необоривом. Она ће удахнути истрајност, трпељивост, ишчекивање, као да би она нама хтела да каже: „Све оно што измиче сада из наших

руку повратиће нам се с временом. Треба само да верујемо и да хоћемо «...

Грчка ће се несумњиво препородити, са свим моралним, традицијоналним, и ново-усвојеним правилима и начинима. Немогуће је појмити неопстојност рата; а ипак сви мислимо да је његово искључење могућно, како је било у почетку. Ми осећамо, да губе много од свога ауторитета они који прокламују врлину и потребу монструма. Чини се, да још Андромедин Мир лежи под његовим ропством; али се подсмех ипак јавља на њену лицу: као да слути крила Пегазова, на којима можда долази, сав у сјају и у благослову, Спаситељ. М у мени. крила изазивају највеће од свих модерних освојења, — највећу победу човека над природним силама.

299