Nova Evropa

Велика Идеја, дакле, треба да буде, као што и јесте, прогресивна. Она тражи велике муке. Херојска је, изазива "мучеништва, гледа без престанка унапред. Она мора да буде борба за развиће, за побољшање, и за предоминацију. Кира Деспина, са својим анђелима, са својим свештеницима, и са својим песницима, који су велики интелектуалци и велики државници, даје знак. Она гура унапред, с помоћу пасивне адорације и активне крсташке војне. Кадгод идеје постану религијом, оне надвлађују. Симандри великог манастира MH сузе Панагије (Девице) представљају, изнад свега, упутства да се узбуди ово лирско расположење које је неумољиво, да се позову појединци или мноштва, — нека би се испунила атмосфера народа ентузијазмом, са челом бесним од акције.

Није само дистанција од сто година која у нама буди емоцију прошлости. Већ као да запажамо, како се познате сенке помичу изнад наших глава. Али меланколична радост, која је у исти мах и херојска и поносна, произилази пре отуда што је Грчка кроз размак од сто година пила из пехара срећа и несрећа, што се она свијала под окрутним ударцима, да се поново — препуна и пјана надама и тежњама — нс прави и подигне. М она је данас поново уједињена Грчка, са својом децом која се окупљају око ње, као овце око пастира. Она поверава своју судбину онима који су као нарочито изабрани да остваре ове нове унитаристичке основе. Она се напреже, да устали свој корак. М да га уравнотежи у смислу и у правцу идеја које доминирају овим моментом. Али, ако су ово дани који изазивају прошлост, то су они истодобно и дани који бацају понајвише славе на сваку особу и на сваку ствар које се било како везују и спајају с 'успоменом и са срећом Домовине. Част, поштовање, симпатија свима онима који су, на било какав и који начин, служили Домовини. Јер напоредо са славом стварања иде и везује се слава служења. Слава свима и зато што су много љубили!

Право би било да се, на завршетку, цитирају речи једног од најплеменитијих поштоватеља Грчке, чије име у Грчкој није било довољно поштовано, ни онако како је требало; мислим на Луја Менарда, филозофа, аутора »Грчког политејизма« и »Моралке пре филозофа«. Све то још није било написано у време Шатобријана и Канинга, у време великих романтичких излива. Менард је, у свом предговору за француски превод једне историје грчкога Рата за Ослобођење = Независност (коју је написао Анастазије Генадијос), у врло несрећној години 1897, рекао следеће: »Модерна Грчка дала нам је нешто више него што су науке. Она је својим примерима припремила моралну иницијацију времена. Рат з2

300