Nova Evropa

Crkva u crkvenim stvarima: obe su crkve sada nezavisne od Ekumenskog (carigradskog) Patrijarhata (Srpska Pravoslavna Crkva je obnovila Pećski Patrijarhat 1922, a Grčka Crkva ima na čelu Arhiepiskopa), Prijateljstvo izmedju ove dve Crkve manifestovalo se više puta u poslednje vreme,

Moderna Grčka i moderna Jugoslavija nisu nikada ratovale jedna protivu drufe; srednjevekovne grčke i srpske dinastije često su bile u srodničkim vezama; obe moderne države vezane su i inače, u svakom pravcu, zajedničkim interesima,

William Miller. (Preveo s engleskog, Dr. P. J.) |

Политичка еволуција Грчке после Рата.

Г. Ликнос припада кругу најинтелигентнијих грчких политичара и публициста. Од 1922—29 био је директором највећег атинског листа. „Елефтерон Вима“, и под његовом управом је овај лист дошао на завидну висину. Пошто је иступио из поменутог листа, он оснива велику недељну политичко-културну ревију „Џитархија" |„Дисциплина“), чији је сад директор. Око ове ревије окупљен је велики број најистакнутијих грчких политичара и књижевника, и озбиљност проблема које ова ревија расправља даје јој право да се може мерити са сличним ревијама публикованим у иностранству.

Од Великог Рата па до сада, Грчка је, све до пре кратког времена, пролазила кроз непрекидне политичке аномалије и револуције, које су напокон завршене с потпуном стабилизацијом унутрашње ситуације. Ове аномалије имале су искључиво свој корен у поцепаности грчког народа за време Светскога Рата. У то време, један део народа, са Г. Е. Веницелосом, покушао је по цену крајњих жртава да изведе Грчку из неутралности, с једне стране ради извршења њених савезничких обавеза према Србији, с друге стране услед факта да су се Турци и Бугари већ ставили били на страну Централних Сила, или се рачунало да ће овима приступити, те чија победа не би могла да не утиче на интегритет Грчке.. Други део грчког народа, с краљем Константином, стајао је на становишту одржања неутралности, из бојазни да Централне Силе не добију рат, те да би према томе за Грчку било боље да се не нађе у табору побеђених сила. О учешћу Грчке у Рату на страни Централних Сила није се никако озбиљно помишљало, имајући у виду да би Грчка, као поморска земља, била изложена акцији савезничких флота, Велике Британије и Француске, у Средоземном Мору.

Акција Г. Веницелоса, који је тада нашао био уточишта у Солуну и успео да ту створи један војнички центар, пот-

305