Nova Evropa

помогнут великим делом од Савезничких Сила, убрзала је решење распре, која је имала за последицу прво уклањање краља Константина из Грчке (1917) и улазак Грчке у рат на страни Савезника. Али је победа Савезника затекла Грчку толико подељену у унутрашњем погледу, да је неколико дана после потписивања Севрског Уговора, којим се даје Грчкој источна Тракија и Смирна, грчки народ — приликом избора 1. новембра 1920 — оборио на изборима партију Г. Веницелоса и понова довео на власт постојеће антивеницелистичке странке, под надзором краља Константина. Тако је краљ Константин дошао у Грчку, а Г. Веницелос, пошто је изгубио и свој лични мандат у Скупштини, отишао у иностранство.

Но, у међувремену, рат није био свршен за грчки народ, коме је било стављено у дужност да изведе примену уговора у Севру против турског нацијоналистичког покрета на Истоку са Мустафа Кемал Пашом. Овај рат трајао је две године. Влада Гунариса починила је многе погрешке, али је од свих најфаталнија била, што је одузела искусним BeHHцелистичким официрима војну команду у Малој Азији н ову предала монархистичким официрима. Маколико да су они били херојски и частољубиви, они нису имали искуство новијих ратних метода, развијених у току Светског Рата, у коме нису учествовали будући удаљени из војске од Веницелосове Владе. Ова озбиљна погрешка довела је Грчку до малоазијске катастрофе. Грчки народ је, у току те две године (од 1920—1922), ратовао истрајно, настављајући и Балкански и Светски Рат. Али рђаво вођен, иако је дошао до самих зидина Ангоре, био је принуђен да напусти малоазијску територију (августа 1922), пред једним јаким турским нападом. Овом повлачењу грчке војске следовала је драматична сеоба целокупног грчког становништва које се налазило на источној обали Јегејског Мора. Од најдавнијих времена Сеобе Народа, никада човечанство није видело тако страховит талас народа који из страха од непријатељског ножа напушта своја огњишта и бежи к отвореном мору на све могуће начине, да би се спасао од освете победника. Смирна је уништена пожаром. Побеђена војска, сконцентрисана на острвима Јегејског Архипелага, према Смирни, под утиском пораза и његових узрока, као и услед емиграције становништва, дигла је буну. Тако долазимо до војничке револуције 1922, у којој учествују веницелистички и монархистички официри, на челу с пуковником Пластирасом. Ова револуција имала је за последицу друго удаљавање краља Константина из: Грчке; а после неколико месеца он јен умро од жалости, у Палерму (Италија). На грчки престо дошао“ је тада његов наследник, под именом Ђорђе П.

306