Nova Evropa

Веницелос,

Срести се са Веницелосом, тешко је, готово немогуће. Заокупљен напорним и огромним радом на санирању и сређивању много напаћене Грчке, неприступачан је свим разговорима и разонодама било које врсте и од било које стране. Једини његов одмор, то су чести излети у народ, коме по читаве сате, после толико година предане службе, још увек тумачи смернице своје политике. Активист до крајње отпорности, Веницелос је једна од оних личности без којих се, чини се, организам једног народа не би могао да креће. Свуд присутан и свевидећи, он је исто тако активан у свом Политичком Уреду као и у Скупштини, где са највећом пажњом следи сваки детаљ парламентарне дискусије. Као јакобинац и човек од дела, Веницелос лично презире речи, — речи, речи, речи, које у свим парламентима света налазе своје велико уточиште. Он је више пута изјавио, да би желео да парламентарна заседања буду кратка, да би тако министри могли више да раде. И он зато не пропушта ниједно заседање, ниједну дебату. Увек напетих нерава, и у активној пажњи, он исправља посланике који мешају економију са политиком; и говори са исто толико ауторитета и смисла о великој кризи дувана као о најделикатнијим питањима спољне и нутрашње политике своје земље: · Треба га само посматрати за парламентарних седница, како се непрестано помиче на својој председничкој клупи, и како разговара са својим друговима и присташама, дајући им савете, коментаришући разне закључке, постављајући им питања или стављајући замерке. Његов сав организам дрхти. Његове су руке у сталној гестикулацији. Он је свестан тога колико у свету, па и у Грчкој, вреде одмерен став и добра, живахна реч. А баш је у овој земљи Аристида и Демостена, Темистокла, и Филипа Македонца, политика ствар надасве нестална и тешка, да је лакше, са педесет на сто, владати каквим доминијоном највећега царства него ли овим бизарним кутићем земље, где је сунце најтоплије H где су критика и анализа суштина грађанских односа.

И баш та особина овога народа спречава га, да с времена на време изрази своју последњу жељу. Од њега се тражи све. Он није само политичар; он је у исти мах и шеф једне партије, највеће у земљи, којој он сам даје и испуњује сву идејну и практичну садржину. Он је истодобно и елеменат без којега се у Грчкој уистину ништа не би могло: к њему се утичу његови министри и у најтежим и у најлакшим питањима земље, и сви начелници и чиновници, све до аутомобилских намештеника који се жале на своје вла-

290