Nova Evropa

i ja bio jedan od prvih u Grčkoj koji su se хајаваП та оуш ideju,

Ideja balkanskog zbliženja neobično se brzo širi naročito posle lanskog Kongresa za Mir, koji je održan u Atini. Koncem 1930 održaće se u Atini opet jedna balkanska Konferencija, na kojoj će političari, naučnici, ekonomisti, i publicisti, raspravljati o raznim pitanjima, čija će solucija na svaki način uskoriti i olakšati sporazum balkanskih naroda. Biće naravno potrebno, da zaključci te Konferencije, na koncu svih diskusija, budu predloženi odnosnim vladama na odobrenje, da bi se tako moglo lakše ići ka putu realizovanja postavljenih osnov,

Jedno od najglavnijih pitanja, kole će biti postavljeno na dnevni red, tiče se stvaranja Balkanskog Instituta, Po ovome pitanju, mi se nalazimo pred jednim konkretnim predlogom, iznesenim od sfrane vrlo istaknutog grčkog intelektualca G. Papadopulosa, U tom značajnom predlogu ističe se potreba, da se ideja balkanskog zbliženja ima da razvije, u isto vreme i u isto tako velikoj meri, i u namerama vlada kao u mislima naučnika, univerzitellija, i svih ostalih intelektualnih i manuelnih radnika naših domovina, Jedino bi na taj način naš sporazum dobio racijonalnu osnovu, koja bi doprinela da se i u najmladjim generacijama stvore raspoloženja koja bi omogućila ostvarenje najširih i najintimnijih veza, U ovome toku misli, imam da sugerišem jednu ideju, koja mi se čini od posebne važnosti, a to je misao o zbliženju jugoslovenske i grčke omladine, te rumunske i bugarske, pa čak i turske i albanske omladine, U stvari, treba dobro zabeležiti ovu polaznu tačku: ništa solidno ni trajno neće se moći ostvariti na Balkanu, ako se već na samome prvom početku ne osigura moralna i lična saradnja naše balkanske omladine, Čemu bi i služile sve naše konferencije, i sve naše konvencije, svi naši instituti i sve ambasade, ako bi sutrašnje generacije odbile da uzmu na sebe naše pacjilističke ideje i naša miroljubiva ubedjenja? Što se ovog poslednjeg tiče, postoje mnoga pitanja koja imaju da se reše, mnoge stvari koje treba da se učine, U našem načinu vaspitavanja ima još cela tisućletna tradicija naših unutrašnjih traženja i balkanskih sukoba, koje učbenici istorije, odredjeni za škole, pomnožavaju i uvećavaju, predstavljajući nas u duhu integralno šovinističkom i ekskluzivnom, Na nezgodnom i zaparloženom terenu raste, iz dana u dan, najtotalnije neznanje, koje smeta i preči da se naša omladina, ostavljajući škole, zainteresuje za balkanska i susedna pitanja, neznajući o svim susednim zemljama baš ništa, ili vrlo malo. A ipak smo susedi, i moramo io ostati, I ipak, u velikoj većini, svi imamo zajedničku religiju, i zajedničke interese, I naše su istorije i naše geografije išle u zajedničkom ritmu sa simptomatičnim sinhronizmom i simetrijom, pa su više puta 1 рогротабаје па nacijo-

329