Nova Evropa

Грчка Палингенеза, (Визија грчког препорода.) Коста Паламас оличава својом личношћу песника најузвишеније “ и најсавршеније аспирације, савременог стваратеља нове грчке литературе, Духовни напори грчке Стогодишњице симболизовани су у његовим уметничким творевинама, око којих се групишу све књижевне генерације модерне Грчке. Родио се године 1859 у Патрасу, као потомак славне обитељи из Мисолунгија, где је и проборавио целу младост, опевану у "стиховима „Туге лагуне", Затим је прешао у Атину, где је неко време _ на Универзитету студирао право, али га је ускоро напустио, да се сав "ода поезији и литератури, За њега је управо пре неколико дана Ромен _Ролан рекао, да је најосебујнији песник којега је срео у своме животу, и да му је тешко било када је морао констатовати да му је Паламасова поезија остала све досада туђа, Суштина књижевног момента генерације | у којој је сам Паламас играо одлучну улогу, истакла се у питању језика: Паламас је био један између првих који је радикално прекинуо са традицијоналном употребом старог, мртвог, укоченог и извештаченог језика у књижевним делима, и посегао, револуцијонарном снагом својега ин"стинкта, за пучким, народним, и сватдањим говором, Овај његов поступак, који није био тако једноставан како то сад изгледа, и који је за њега лично — као и за целу његову генерацију — представљао комплекс необично мучних питања, довео га је у сукоб са традицијом, са школом, "с Академијом, — али му је у исти мах загарантовао победу у будућности. Питање језика у грчкој литератури, коликогод је још и данас недовољно разјашњено, заслугом и конкретним примером Паламаса донекле је, и углавном, решено у смислу победе живог народног језика.

Паламас је написао необично много. Цео његов опус може углавном да се подели: на поезију, која је обилна и која бележи његове најзначајније стваралачке успоне; на прозу, у којој се истиче грандијозна новела. „Смрт паликарија“ (јунака), пуна типично медитеранске осећајности, утопљене у снажној изразитости специфично грчкој; на критику, књижевну историју, и полемику, које обухватају најбољи део литерарне повести и критике коју је савремена грчка књижевност уопште дала. Као __ песник, Паламас је објавио велик број песничких дела, међу којима

· треба поименце споменути барем следеће: „Песме Моје Домовине“, врло карактеристичну „Химну Атини", „Очи моје душе", „Јамбе и Ана-

1 песте", „Гроб“, „Домовине", „Велике Визије", „Додекалог Циганина"“, и

коначно, најистакнутије: „Непомичан Живот“ и „Град и Самоћа“ (из " којега је сам песник изабрао за ову свеску „Нове Европе" песму „Химна Векова"), 5 Карактеристика Паламасове поезије, као и целе његове уметничке физијогномије, иде у смеру једног развоја линије која би се — према нашој књижевности — могла поставити чак тамо од Његуша, Мажура" нића, Прерадовића, па преко Крањчевића и можда Тресића до Назора и "Ракића, изражавајући аналогно сличне тежње и аспирације и слична

295