Nova Evropa

жењу континујитетне кривуље, аспирацијама и тежњама једнога поколења. Намере и тенденце оне двојице налазе: у Веницелосу. логичан закључак, из: кога би, према предвиђању њених најбољих духова, Грчка имала да извуче пуну садржину, квантитативну и квалитативну, својих столетних напора. Веницелос у тој кривуљи заузима треће и најзна: чајније место, које прогресивну актуелност спаја са замаг> њеном прошлошћу, дајући јој непрестано свеже подстреке за сутрашњост. . Богдан Радица.

K.PALAMAS: HIMNA VEKOVA.

(12 стаза »Стаа 1: Затоба«.)

Мповопарасепа Маха Мајђо, о Везтгтта, Маи зато 1001: адтајат Рагћепопа, Od tvojih ruševina udarima mača

Vehbovi su sagradili amajlije i vence,

1 hamenje što da je podigla na tvojoj grudi Pobedonosna ruba staroga Jelina,

1 Етзћа5во hube Vizantijsbe Crbve

Na tlu tvog starog mnogostubnog hrama,

1 ора Тотајара, и Војој se još čuje Riha venecijanshog lava,

I minareta boja u vis sfreme,

I ostaci najgorčiješ ropstva,

1 Slovena vihor, boji odjebuje u imenu Šfo nam na usta dolazi,

S mlehom majhe boja nas je dojila, Kao tudje cvati u rodnoj nam grudi, —

Sve isto odelo neveste fi vezu,

Kako i priliči, o Kraljice. Kao bruna U ljuphosti tvojoj lepota je ponibla, 1 Rhao utroba vlastite fi brui.

O dragoceni adidjari, ubrasi nesuglasni, IT prolazni! Od vas se večno sfvara Kosmos, od starih ruševina sveta

Nova svetla Otadžbina, u sveharmoniji.

{Preveo s originala, По Р. Ј.)

294