Nova Evropa

nekolicine markantnih ličnosti nego li u disciplini ideja i prinфра. Ма isti način, naša književnost nije pridonela svojom saradnjom evropskom koncertu, unoseći u njega dela univer-

zalnog značaja i zaključenih oblika, već je ostala tudja i ne-

poznata, zatvorena u krugovima svojeg provincijalizma, Ali, makoliko da je stvar opasna, mi ćemo se ipak malo upustiti u uobičajene hipoteze, i pokušati da iznesemo razloge sterilnosti koja je, na koncu konca, ipak neproporcijonalna i prema broju pučanstva zemlje, i — još više — prema stupnju njene kulture. Та bi besumnje trebalo govoriti pre svega o nesuglasicama i nesporazumima koji su nastali oko jezika, i koji još nisu prestali da dele zemlju na »puritance« i na »pučane«; zatim, o jedanaest godina rata, za kojima je sledio slom i izmena pučanstva; i još i o druđim činjenicama, koje bi sve mogle da pruže tumačenje ovog fenomena. Ali to sve ne spada u naš okvir; pa neka nama bude dopušteno istaći jedino fakat da naša literatura, sve kad bi ona i bila na dohvatu intelektualne elite sveta, ova poslednja se njome ne bi znatno obogatila, i svetska književnost svojim realizacijama pouzdano ne bi nosila senzibilne tragove grčkog uticaja,

Ako je ovo tačno za predjašnje generacije, koje su dale celu svoju meru, — Što bi zapravo trebalo reći za ove posleratne generacije, za »mlade« od danas? Najviše što bi moglo da se kaže njima u prilog jeste, da se mogu zabeležiti i signalizirati nekoliko tendenca, koje se tek pojavljuju i čija će budućnost možda umeti da pokaže, da su u svojim smerovima i težnjama nosile u sebi klice trajnih i univerzalnih dela,

Usred posleratne novogrčke književnosti nameće se uvodno zapažanje, da prozna umetnost osvaja počasno mesto, pred lirskom umetnošću, koja je dosada zauzimala najistaknutiju poziciju. Doduše, još se nipošto ne bi moglo reći da bi ravnoteža bila već prekinuta u korist proze. Oni koji su prešli četrdesetu, a koji nisu još nikako prestali da stvaraju, održavaju svojim redovima još uvek nadmoć poezije. Palamas nije Još nikako odložio pero; pa ako celina njegova dela i nailazi na po kojega nezadovoljnika, to je ipak isto toliko istina da njegovo duboko, misleno delo, i njegova stvarateljska i umetnička aktivnost, koja sažima čitavu jednu polovinu veka nastojanja, izaziva osećaje udivljenja i poštovanja. Malakasis je dao svoju najlepšu zbirku pesama godine 1925, a mogao bi vrlo lako dati i još jednu, isto tako vrednu i značajnu, kad bi hteo da sabere sve svoje stihove razasute po revijama i listovima, Griparis radi na prevodjenju starih trafika, Porfiras će se možda već jednom odlučiti da izda svoje pesme, medju kojima ima najlepših koje je uopće dala naša najnovija poezija. Iza njih, vrlo izrazita plejada pesnika (čija imena nije potrebno ovde gomilati} ne prestaje sa stvaranjem i to često vrlo odličnih dela,

365