Nova Evropa

Културни и књижевни радници Хвара.

Већ у најстаријој прошлости било је острво Хвар центар многих значајних потхвата: крозањ су прошли разни народи, говорили се сви могући језици, и-деловале многе цивилизације, — свако остављајући трагове своје културе, док напокон — почетком УШ века — не претегну словенски елеменат. Али је Хвар културно цветао иу 15: и 16. веку, када је Венеција — чију је власт признао 1420 — била на врхунцу своје снаге и свога богатства. Он је био пристаниште у које су свраћале лађе при поласку и повратку из Млетака за Левант; он је имао живу трговину и богат про“ мет, а нису били оскудни ни производи самог острва. По свему томе, он се налазио у много повољнијим економским и културним приликама од многих крајева тадашње млетачке Далмације. Како у то време пада хуманизам и ренесанса, основана је хуманистичка школа и у Хвару, још крајем 15. века; а кад је петраркистички вал запљуснуо целу нашу обалу, захватио је и Хвар. У освиту уметничке делатности у Далмацији, Хвар је био, после Дубровника и Сплита, треће важно средиште. Властела бејаху главни носиоци те умет“ ничке и културне делатности, али су у томе учествовали и други народни слојеви. Љубав за уметност показује онај низ уметничких дела признатих сликара, и њихових ученика, који се још чувају по црквама и самостанима на острву, као и палаче Лепоринија, Паладинија, те лођа Самикелијева. На разне начине, Хварани су имали односе и везе са Сплитом и Дубровником, чија им је културна делатност била добро позната; и они с њима значе — треба то истаћи — културну и књижевну целину. Али је Хвар имао и тешњег додира непосредно с Италијом. Отуда је и хварска књижевност, као и она Далмације, у многоме одраз талијанске литературе. Еротика је бујала у то доба, а неговао ју је знатан број песника. У оној петраркистичкој једноликости опевана је љубав у свим својим менама, варирали се општи мотиви, парафразирале се или преводиле страсне песме. Али је свакако овде била увелико жива и народна песма, коју већ врло рано налазимо на острву и која ту задуго траје, — Хекторовић је баш на Хвару и забележио први наше народне песме. То је важно напоменути, јер није немогуће, да је уметничка поезија примила који мотив и из народне песме, или узела из ње коју другу црту.

Најбољи заступник петраркистичке школе, еротике, био је на Хвару Ханибал Луцић (рођен 1485, умро 1553). Двадесетак његових очуваних младеначких љубавних песама представљају избор из велике уништене збирке. То су

414