Nova Evropa

ковних директора и равнатеља индустријских предузећа. То је, можда, врло похвално за њих, али врло поразно за наше школе.

Мз свега овога можемо закључити, да код нас хиперпродукција школованих људи не постоји. Доиста, у земљи гдје је тако велик постотак аналфабета, гдје има читавих срезова без лијечника, судаца, ветеринара и агронома, гдје има среских начелника и опћинских биљежника само с четири разреда основне школе; па онда, у земљи гдје се у толиком броју запослује страна интелектуална радна снага, гдје се намјешта толики број непотпуно школованих људи и у државној служби и у приватним предузећима, у земљи гдје је један присиљен да ради за тројицу, — у таковој земљи не може се и не смије говорити о хиперпродукцији школоване интелигенције. Ту има за интелигенцију још веомамного посла.

Кад је тако, намеће се питање: па зашто се онда дешава да велик број наше школоване интелигенције тешко налази посла и службе» Ако није хиперпродукција интелигенције, што јег — Проблем, како рекосмо, доиста није у хиперпродукцији. Проблем је у томе, што школована интелигенција у нашем социјалном животу не заузима оно мјесто које би могло и требало да заузима. Притоме се, опреза ради, нећемо заносити илузијама ни обзирима на друштвену средину, као ни обзиром на саму интелигенцију. Пустимо пострани интелектуални нивб и интелектуалне способности наше интелигенције, у то се овдје нећемо упуштати, — то би био предмет посебног расматрања, које не спада овамо. Имамо у виду само факат, да наша школована интелигенција није могла да себи у нашем друштву извојује положај који би морала имати, на који аспирира, и за који се спрема у школама кроз дуги

низ година. Који су разлози томе» — Држимо да су два главна разлога тој појави код нас: први је, сама интелигенција и њезино школовање; а други — »тржиште рада«.

Кад говоримо о »интелигенцији«, морамо водити рачуна о томе да се ради, првенствено, 0 људима који су свршили школе. Школе дају, или би морале давати, интелигенцији потребне квалификације. А управо је невјеројатно, како се код нас мало цијени школско образовање. Не мислимо ту на саму нашу интелигенцију, која га често од своје стране самодопадно прецјењује. Не ради се ни о схватању уског круга интелектуалаца, који диригују нашим културним животом. Мислимо ту поглавито на оне који владају нашим економским животом, који су »силе« у нашем социјалном... животу. То су они »широки привредни слојеви«, који не · маре много за наше културне првоборце. Често смо чули:у