Nova Evropa

се — претпостављајући и најбољу обавештеност о стварима и догађајима на разним странама — тешко дала израдити једна јасна представа о побудама и идејама које крећу водеће државнике и политичке скупине у Европи, да и не говоримо о неком дубље смишљену плану који би се налазио на дну пролазних и површних акција и иницијатива за сарадњу целине. »Чујемо јасно речи, али нам не достаје вера«: чујемо Бријанове предлоге о Европској Унији, и пратимо напоре Г. Папанастазија и његових грчких другова око припрема за Панбалкански Савез; али не можемо да створимо себи слику како они сами конкретно замишљају те творевине, и — што је још горе — нисмо потпуно уверени да ли у својој души осећају горућу потребу за уједињеним Балканом и Сједињеним Државама Европе.

При свем том, ми нисмо песимисти — кад на ствари гле дамо поиздаље и кад их ставимо у перспективу будућности. Уједињена Европа корача сама према нама, и доћи ће у сваком случају, било на позив Бријана било којег од његових ранијих или каснијих наследника. Иницијатива културнога Француза доказује само да је наслутио неминовност догађаја. А макако прошла Конференција у Атини, ми нисмо никад — ни у рату — посумњали у мирољубивост Грка. Други »бабини буџаци« у Европи задају нам много више брига него Француска и Грчка; али смо и ту спремни негледати сувише из кута својих прилика и својих расположења, него посматрати ствари изближе, па покушати разумети њихов стицај у овоме часу и одмерити њихово трајање. Ипак, док се не разиђу облаци из тих буџака, не би требало прецењивати, држимо, вредност лепих замисли и благотворних предлога, маколико они проницали у будућност.

Два најмутнија кута у Европи, с ове тачке посматрања, чине нам се данас Русијан Италија, па смо потражили добро обавештене и беспристрасне сведоке да – у следећим чланцима — нас и наше читаоце поуче о садашњим приликама у тим нама блиским и драгим земљама, и како је до њих дошло, — да бисмо лакше разумели оно што се догађа у свету, и што ће се догодити у блиској будућности. |

Ћ.

66