Nova Evropa

абепи «идупа, док je nacijonalistička retorika pucala kao bobuci od sapunice. Ekonomska kriza survala je zemlju u najtežu krizu, a Versajski Mir predskazivao se kao žarište bliskih i strašnijih ratova. Svadje s Jugoslavijom i danuncijevske avanfure došle su još da prepune čašu, preteći zemlji oružanom reakcijom i obnovom strahote koje su za četiri godine besnele nad glavama vojnik4, Kakvo čudo, da je narod — pozvan па savet — rekao: dosta? Izborima od 16, novembra 1919 talijanski je narod hteo reći, da on nije mislio da se bori ni za šta; zato se bacio u naručja stranaka koje otkupiteljskim vrlinama rata nisu nikad verovale, te koje su pred njegovu najivnu dušu, žednu pravde, dočaravale mesijansku viziju kraljevstva rada, mira, i ljubavi, .

Da li sa pristupanjem proletarijata na političku pozornicu možda iščezava smisao talijanstva? — Doista, ne! Proletarijat je doduše sve dosada ostao tudj i idiferentan prema domovini, jer je malo ili ništa Država za njega učinila, — nju je on i poznavao samo u odelu karabinijera i poreskog agenta, Ne Država, već socijalistička i katolička stranka, i slobodna inicijativa koja ба je prisilila da emigrira u Ameriku, istrgli su sa iz obamrlosti i nesvesnosti životinjskog života, Nepohadjajući srednje škole, on za опи mešavinu apstrakcija i retorike, što je sačinjavalo mentalitet Treće Italije, nije ništa znao. Ali danas, on počinje da uzima učešća u upravi Države, i još više će učestvovati u njoj sutra. I zato će on, sve to više i sve to jače” osećati i voleti Italiju, kao stvar svoju, kao delo svojih ruku: Italija radničke demokracije biće različna od Treće Italije, demomasonske i nacijonalističke, apstraktne i retorske, Biće to Italija ne više profesorska, nego radnička, iskreno demokratska, realistička, i zato uistinu čovečanska, Jednostavna i prosta, zalkonita, prezirateljica svih nasilja i ozdo i ozdo, i svih prekomorskih avantura, — Italija koja će gledati manje na prošlost, a više u budućnost, koja će uzeti u ruke pre srp ne8o mač, koja će postavljati sebi na glavu radije šešir Žžeteoca пебо šlem Skipijona, Pa ako i ne bude više pevala himnu Mamelija, nikakvo zlo; i tako oni koji je danas pevaju, ne znaju dalje od prve strofe!

Adriano Tilgher.

(Autorizovani prevod B. Radice.)

91