Nova Evropa

јон динара, према 486 концем 1922; Загреб је имао, концем 1929, есконтираних меница за 114 милијона, према 317 милијона концем 1922; а Љубљана је имала, концем 1929, за 76 милијона, према 99 концем 1922. Ломбард Београда износио је 1929 двестотине милијона динара, према 74 у години 1922; Загреб је имао, концем 1929, ломбарда за 7 милијона, према 54 милијона у години 1923; а Љубљана, концем 1929, пет милијона, према 12 милијона концем 1923. Према томе, док је ломбард Загреба и Љубљане управо децимиран, Београд је добио ломбарда за 130 милијона динара више.

" На концу, да споменемо да су, концем 1929, у Београду и околини имали непосредног кредита код Народне Банке 1.067 фирама, док су га имали у Љубљани 156, а у Загребу и околини само 101 фирма. Когод зна наше привредне при: лике, зна и то да би било апсурдно тврдити да на територији загребачке филијале Народне Банке нема више од 101 фирма која би била достојна непосредног кредита Народне Банке, док у Београду и околини има такових фирама преко 1000! У Београду и Србији непосредни 6% кредит Народне Банке ужива и мањи обртник, док у Загребу и околици ни фирме које раде са милијонима немају тога кредита, већ морају сав свој кредит узети код приватних банака, за који су неко време плаћале и по три пута већи каматњак него што га зарачунава Народна Банка.

У Загребу и околини (која спада под териториј загребачке филијале Народне Банке) има самих новчаних завода на стотину; а деоничарских друштава има и неколико стотина. Да су само ови имали кредита код Народне Банке, број би износио кудикамо више него што је данас. Али је процедура при добијању кредита Народне Банке у пречанским крајевима такова да га озбиљни привредници и не траже; тојест, њима се даје много мање него што и приближно одговара њиховим пословима и њиховом реномеу. Услед оваког кредитирања, од једне-милијарде-287-милијона, колико је износио есконт меница Народне Банке концем 1922, отпало је на Београд и околицу 631 милијона, или преко половине; и од 230 милијона ломбардног кредита, концем 1929, отпало је на Београд 900 милијона, или готово 90%. Према томе, и у току 1929 остало је све при старом: фаворизовање београдскечаршијенаштету читаве остале државе, односно привреде Јасно је да оваково стање не може сувише дуго потрајати. Народна Банка, иако деоничарско друштво, мора водити рачуна о свим крајевима државе подједнако, без обзира колико који крај има деоница; акцијонари добијају своју дивиденду, па је њихов удео тиме осигуран. | __

100