Nova Evropa

Zvanične izjave o kreditnoj politici Narodne Banke,

Ima već više godina otkako »Nova Evropa«, i u njoj pisac ovih redaka, vojuje protivu pogrešne i nepravične kreditne politike Narodne Banke. Kompetenini činioci naše emisijone banke dugo se nisu osvrtali na tu kritiku, Samo je jedanput u novinama bivši Generalni Direktor, u jednom intervju-u, pokušao dati izjave, — kakve,is kakvim uspehom, o tome Je tada pisala »Nova Evropa« {vidi broj od 26. aprila 1928), Sad, kada ova kritika zahvata sve šire krugove, pa čak i članove Glavnog Upravnog Odbora Narodne Banke, progovorio je napokon javno, o kreditnoj politici Narodne Banke, i sam Gospodin Guverner. Progovorio je kratko i autoritativno ({»kao jedini zvanični predstavnik Narodne Banke«), jednim komunikeom Agencije Avale (u dnevnim listovima od 2, jula), Samo, je odgovorio i stvarno, i je li pobio prigovore i njihovu opravdanost? — Mi mislimo da nije, i da ovaj odgovor nesamo što nije stvaran, nego sadrži tvrdnje koje uopšte nisu tačne i koje nisu smele ući u toj formi u jedan zvaničan Котшшке, Zbog toga, ı zbog važnosti stvari, držimo da je potrebno da se još jednom vratimo na ovaj predmet, pa da naročito istaknemo ona mesta u izjavi G, Bajlonija koja ne mogu izdržati ozbiljne kritike. Evo fih mesta, s našim komentarem,

1. Krediti Južnoj Srbiji.

Da bi obesnažio prigovor, da je Narodna Banka — koncem 1929 — od ukupno podeljenof eskonta dala bivšoj Srbiji 61.61%, a od lombarda čak 90.79%, G. Bajloni izvodi, kako je Narodna Banka morala voditi naročito računa o kreditnim potrebama Južne Srbije. U svom odgovoru, on veli doslovce ovo:

»Kad je, posle Rata, u krajevima Južne Srbije počela da se stvara nova bujna nacijonalna privreda od mladih, marljivih, požrtvovnih, i istrajnih domorodaca, i njihove braće južnih i istočnih krajeva starih granica, zar je mola Narodna Banka da vodi drugu kreditnu politiku!,.. Za Narodnu Banku bila je nova dužnost da priteče u pomoć toj novoj privredi, i ona je sa puno najbolje volje i kreditom obilno snabdevala sve krajeve Južne Srbije«

Nikom ne bi palo na um da spori potrebu, da Narodna Banka obilnim kreditima snabdeva nacijonalnu privredu u Južnoj Srbiji. Medjutim, ako za časak ostavimo na stranu »živu toplu reč« Gospodina Guvernera, pa zavirimo u »hladne brojke«, šta vidimo? — Narodna Banka podelila je, koncem 1929, eskontnog kredita na Din 1,287,528.000, i lombardnog kredita na Din 230,120,000, ukupno Din 1.517,48.000; od kojeg iznosa otpada: na Srbiju eskonta za Din 793,268.000, i lombarda za Din

126